„ДА ЛИ ИХ ИМА ДОВОЉНО? ДОВОЉНО ЈЕ ШТО ИХ ИМА.“

Од заноса и наде деведестих година, преко еуфорије петокотобарске победе, до летаргије новог српског политичког дила - да ли је то коначна рута којом су прошли млади на трновитом путу демократских промена, или има још нека станица? У сваком случају, неки млади партијски лидери су одлучили да са улица и из тесних опозиционих канцеларија пређу у кабинете власти и покушају да утичу на главне токове, док су други свесно донели одлуку да се склоне у страну и преусмере енергију која је некада генерисана зарад великих промена... И једни и други имају своје аргументе...

- Нажалост, појам политике је данас извитоперен и углавном се доживљава као могућност да се стекну одређене друштвене привилегије - каже Данијел Пантић (30), потпредседник СО Младеновац и функционер ОО Г17 плус у Младеновцу и додаје: - Не слажем се са таквим ставом и дубоко верујем да је политика професија која захтева пуну посвећеност и одговорност у раду. И зато нисам склон да говорим о младим или старијим људима у политици, већ искључиво о одговорним и неодговорним политичарима. Заступљеност младих у српској политици зависи искључиво од њих самих, од њихове потребе да активно учествују у политичком животу своје општине, града или републике.
С друге стране, Игор Којчић (23), студент Грађевинског факултета у Београду и некадашњи функционер ОО ДС Младеновца, који је једно време био својеврсна нова политичка нада, каже: - Трагична је чињеница да генерације које наслеђују ову земљу, не верују да нешто могу да промене. Активности младих у политичким партијама своде се углавном на физичке послове, па и није чудно што млади апстинирају од такве врсте политичког деловања. Наравно, нико не говори о томе да би решење свих проблема било у постављању искључиво младих људи на најодговорније позиције у друштву. Младе, као друштвену гупу, карактерише и низ негативних атрибута који су дошли као последице недовољно ефикасног образовног система, поремећених вредносних система и општег стања у земљи...