Како се некада путовало на море

Туризам у бившој Југославији представљао је много више од самог одмора. Он је био симбол друштвених промена, једнакости и нових навика које су педесетих и шездесетих година прошлог века ушле у животе милиона грађана. Путовање на море, у бање или на планине постало је право, а не привилегија, па су препуни перони, гужве у возовима и радничка одмаралишта на Јадрану чинили препознатљиву слику једног времена.

Мирис лета, мора и четинара
То су била лета испуњена мирисом мора и четинара, разгледницама послатим најближима и породичним успоменама које се и данас препричавају. Иза те слике стајао је и један шири друштвени пројекат, којим је туризам прерастао у масовни феномен, али и значајан привредни ресурс државе, све док политичке и економске промене деведесетих година нису заувек промениле његово лице.

Фото: Народни музеј Шабац

-Одмор на мору, бањи или на планини, за све Југословене је постало нешто што се подразумева. Око половине грађана негде путује за време годишњег одмора, а већина је бирала море. Домаћи гости уживали у радничким одмаралиштима, камповима, хотелима, приватном смештају, својим викендицама, углавном на Јадрану. Југославија је била у фази масовног, комерцијалног туризма. Поред домаћих, велики број туриста на Јадранско приморје долазио је са Запада, што је за Југославију значило и пораст девизног прихода – каже Александра Јовановић, етнолог Народног музеја у Шапцу.

Истиче да су у бившој СФРЈ датуми око 1. и 15. у месецу су били “шпицеви” сезоне и највеће гужве биле на железничким и аутобуским перонима на којима су породице са гомилама пртљага нервозно и узбуђено ишчекивале да заузму своја места у превозу.

Фото: Народни музеј Шабац

-Тих дана возови су били препуни. Они срећнији који су на време резервисали седишта у купеима. Недуго по поласку воза би распакивали пакетиће са храном и нудили деци пилеће батаке, парадајз и паприке, или сендвиче са сличним садржајем – додаје Александра и наводи да је током педесетих, па до половине шездесетих година XX века, често било неопходно преседати из једног превозног средства у друго.

-Аутобусом се углавном путовало у бање, места на обали Јадрана, или подножју планина, или у трасферу од воза до брода или крајњег одредишта. Посебно непријатан је био пут по планинским серпентинама, те су мале жуте таблете против мучнине биле спасоносне. На одмор се путовало и личним аутомобилом, углавном у раним јутарњим, или ноћним сатима како би се избегле врућине. Точкови „фиће”, којима су многе породице путовале на одмор, улегли би од пренатрпаних гепека и пакет трегера. На море се стизало предвече и тада је одмор почињао.

Радничка, војна и дечја одмаралишта
За многе Југословене, летовање је било синоним за Јадран. Од Истре и Кварнера, преко Далмације, до Црногорског приморја. Омиш, Макарска, Дубровник, Будва или Пореч били су најчешће дестинације, а сваки крај имао је своје препознатљиве слике, од камених уличица и рибарских вечери, до плажа на којима се дан завршавао мирисом печене рибе и звуком гитаре. Посебност су били и смештаји. На мору су коришћена радничка, војна и дечја одмаралишта, кампови, приватни смештај и хотели.

-Породице су дане одмора проводиле на плажама, од раних јутарњих сати на сунцу, удишући уз звук зрикаваца, мирис јода и четинара. На плажама су туристи лежали на својим реквизита за плажу, углавном за децу (гуме за пливање, лопте, гумени чамчићи, пераја, маске за роњење) и ручни фижидери са храном. За ужину су кришке хлеба мазане паштетом, а у плићаку се хладила лубеница или флаша пива. Деца су сакупљала шкољке, каменчиће необичних боја, брчкала се у плићаку сатима и правиле куле од песка које би таласи у трену срушили. Додатна заштита од сунца, при едва добијање бронзаног тена био је чувени „Копертон“ или маслиново уље које су туристи куповали од мештана.

Фото: Народни музеј Шабац

Купање, сунчање, и дружење
„Купање, сунчање, друштвене игре (најчешће карташке), решавање укрштених речи, читање љубавних и вестерн романа купљених на киосцима, били су главна занимација до вечерњих часова када су се породице повлачиле у своје смештаје и припрмале за вечерњи оброк и шетњу“, препричава типичан дан породичног летовања.

-У време пре мобилне телефоније и интернета, ако бисте са одмора желели да се јавите кући, на располагању су биле јавне телефонске говорнице или су слате разгледнице. Разгледница са поздравом са Јадрана, планине или бање, била је порука послата са одмора, али и популаран сувенир и често прикупљан предмет. Слање разгледница био је начин да се са пријатељима и породицом подели лепота и атмосфера Јадрана, планине или бање, и сачувају успомене са одмора. Дешавало се да пошта касни, па су разгледнице примаоцу стизале са закашњењем, када су се пошиљаоци већ вратили кући са одмора.

Фото: Народни музеј Шабац

Туризам у Југославији имао је и друштвену и личну димензију – био је истовремено економска снага државе и извор најлепших успомена за милионе људи. Гужве на перонима, радничка одмаралишта, сендвичи на плажи и разгледнице са Јадрана данас делују као слике једног давно завршеног поглавља, али су и важан део колективног сећања. Управо у тој једноставности и масовности лежи посебност летовања некада, које и даље остаје мерило за поређење са данашњим, другачијим, али никада толико заједничким одморима.

Поделите са нама најдраже сећање на летовање.