Најстарија ликовна смотра у Србији окупља уметнике у Шапцу

Најстарија ликовна смотра, Октобарски салон, свечано је отворена у Народном музеју у Шапцу протеклог четвртка. Од 1954. године јесењи месеци, као и културна сцена града, обележени су Октобарским салоном који се традиционално приређује у организацији Народног музеја у Шапцу.

-Поносни смо на чињеницу да је шабачки Октобарски салон најстарији у нашој земљи. Ту традицију морамо да чувамо и унапређујемо, како би уметнички приказ салона и у наредним годинама био на истом и вишем нивоу у односу на садашњи. Град са богатом културном традицијом попут Шапца, поносан је на Октобарски салон и установу организатора, Народни музеј у Шапцу. Сигуран сам да ће и у наредним годинама изложбени квалитет ове манифестације бити на највишем нивоу и на велико задовољство уметничке сцене града, али и целе Србије - рекао је градоначелник Шапца др Александар Пајић.

Фото: Глас Подриња

Овогодишњи салон доноси разноврсне уметничке изразе и потврђује континуитет и значај Шапца као једног од важних културних средишта у земљи, истичу организатори.

-Кроз различите периоде свог трајања, Октобарски салон у Шапцу је, наравно, био принуђен да се мења и да се прилагођава тренутним токовима на ликовној сцени. Управо та способност прилагођавања допринела је његовој дуговечности и актуелности – да остане веран свом идентитету, али и отворен за савремене уметничке појаве. На тај начин, салон је и данас својеврсни показатељ стања и тенденција ликовне уметности у Србији, простор у којем се негују високи професионални стандарди и озбиљан кустоски приступ - истакла је Татјана Марковић, кустос изложбе и додала да је успостављен дијалог између самих аутора, али и између аутора и публике.

Фото: Глас Подриња

-Тиме настојимо да превазиђемо првобитни, искључиво ревијални карактер који су, у својим почецима, имали готово сви салони у Србији. У појединим периодима, шабачки салон је имао и тематски карактер, док су данас то изложбе које подразумевају селекцију и одређену врсту такмичарског духа. Ипак, без обзира на различите поетике, приступе и ликовне рукописе, сви аутори који учествују у овогодишњем салону стоје у међусобном сагласју – у дијалогу који осветљава богатство и разноликост савремене уметничке сцене.

Жири у саставу Братислав Радовановић, магистар сликарства, Сузана Вуксановић, музејска саветница Музеј савремене уметности Војводине Нови Сад и Небојша Ђурановић, самостални уметник, прегледао 175 радова од 122 аутора.

Комисија, која је била и селекциона и надлежна за награде, одабрала је 56 радова од 53 аутора, а додељене су и четири награде у категоријама сликарство, скулптура, графика и награда Игор Белохлавек. Награду у категорији сликарство добила је Маја Обрадовић, у категорији скулптура Марко Вукша, за категорију графика награђен је Никола Радосављевић, а награда „Игор Белохлавек“ припала је Вељку Вучковићу.

Поставка је отворена за јавност до 23. новембра.