Пшеница и ниске температуре у бокорењу

Фаза бокорења (развијања бочних изданака – бусење) код пшенице је врло важан период јер тада биљка формира основу за број класова по квадратном метру, што директно утиче на принос. Ниске температуре у овој фази могу имати и позитивне и негативне ефекте, зависно од њихове јачине и трајања.

Утицај ниских температура на пшеницу у фази бокорења Позитивни ефекти:
Умерено ниске температуре (0 до +10 °C) заправо повољно утичу на бокорење.
Такве температуре успоравају раст, али омогућавају интензивно стварање бочних изданака, што доводи до боље развијеног бокора.

Биљка троши мање енергије на издуживање и више је користи за формирање корена и бусења.
Овај период се често назива вернализација, када пшеница „научи“ да касније пређе у фазу влатања и класања. Негативни ефекти:температуре испод –10 °C могу бити опасне, нарочито ако нема снежног покривача.

Без снега: оштећења ткива, измрзавање бокорних пупољака и делова корена.
Са снегом: снег делује као изолатор, па биљке могу издржати и до –20 °C без озбиљнијих последица. Нагли прелази (нпр. топло време па изненадан мраз) су посебно штетни, јер биљке изгубе отпорност коју су развиле на хладноћу. Отпорност зависи од: сорте (зимске сорте су отпорније од јарих). Фазе развоја (отпорност највећа у пуном бокорењу, мања у почетном расту и при преласку у влатање). Исхране – довољно фосфора и калијума повећава отпорност, док превише азота може смањити зимоотпорност. Влаге у земљишту – превише воде смањује отпорност на мраз.

Умерено хладно време током бокорења је корисно јер стимулише добро формирање бокора, али јаки мразеви без снега могу изазвати измрзавање и значајно смањење густине усева. Оптимално је када пшеница уђе у зиму добро избокорена, са 3–4 избојка по биљци и развијеним кореном.