Обавезни војни рок поново тема

Kао последњи корак пре повратка ове обавезе остало је да Народна скупштина усвоји измене закона којима би се служење војног рока поново увело након 15 година. Мишљења грађана о враћању војног рока су углавном позитивна, како оних које је ова обавеза заобишла тако и оних који су редовно служили војску.

Иван Ђ.: Треба војни рок да буде обавезан и то минимум шест месеци. Ја бих волео да сам ишао у војску, треба да се врати. Да немам жену и дете, сад бих отишао у војску. Мислим да свако треба то да прође. Ретко кад чујем да неко прича негативно о тим данима, кад се поведе разговор о војничким данима, нарочито старије генерације, већина препричава неке лепе тренутке, догодовштине, дружење. Е сад, дисциплина, одлазак од куће, мењање неких навика, како ми се чини, кад све прође, и не изгледа тако страшно, бар према ономе што сам чуо од оних који су „служили војску“.

Драган Ф.: Имам више лепих него ружних сећања из војске. Ја сам служио 1983 – 1984., тада је војни рок трајао 15 месеци, тачно 427 дана сам био у војсци са неким скраћењима. Пре тога се служило 18 месеци, а још раније две године. Сад се прича о два и по месеца, мислим да је шест месеци таман. Војска ме је доста тога научила, како да не. Устајање у шест сати свако јутро, намештање кревета, после тога идеш напоље радиш гимнастику. Ако је минус у мајици, ако је температура у плусу, без мајице. Очеличи те војска. Док си млад војник, ти наместиш перфектно кревет, десетар каже не ваља, намештај поново. Кад дође следећа генерација, ти си већ ту 4,5 месеци, више те нико не дира, онда су „на тапету“ млађи војници, и тако са сваком новом класом. Служио сам у Приштини, ПВО, био сам веза при артиљерији. Лепа сећања имам на то време, заиста је више лепших тренутака него ружних. Сећам се такозваног „усиљеног марша“, од Приштине до Газиместана, 18 километара под пуном опремом. Усиљени марш значи како нам је тад капетан објаснио, „кад кренете са старта и не стајете до циља“. Тај дан ми је био најгори.

Драган Ф. прив. арх.

Љиљана Ч.: Обично буде тако да неко мора да иде, док се неки извуку. Или иду сви, или не иде нико. Треба да буду правила иста за све, као што је раније било - идеш и то је то. Не знам колико је довољно, три месеца, 75 дана, шест месеци, не знам шта за то време могу да науче. Не мора ни да значи да ће за годину дана или 14 месеци научити више него за три, ако је програм добар.

Ненад С.: Ја припадам генерацији коју је заобишло обавезно служење војног рока. Дискутабилно је све, али с једне стране није лоше, због омладине. Мислим да треба да буде али без оних варијанти „или војска, или добротворни рад, или нешто у установи“. Не, или идеш у војску или не идеш. Да се прецизира, као што је било пре укидања обавезног војног рока. Сада је, колико се помиње 75 дана - то је отприлике два и по месеца и то је сасвим у реду. Довољно да се мало уведе дисциплина. И свиђа ми се што ће онда поново бити испраћаја, мало више весеља, неких лепих обичаја. Само бих волео да у касарни мобилни телефон не буде доступан цео дан. Не може се без њега, наравно, али да не буде стално у рукама.

Славко И.: Служио сам војни рок у Титовом Велесу, у периоду 1980 - 1981. година. Укупно сам био 11 месеци па су ми после додата још 3 месеца, јер је тада важило правило да, ако упишеш факултет па одеш у војску, али га не завршиш, враћају те на додатни рок. Војска је у то време била јако организована. Служио сам као везиста у пешадијском батаљону. Све је било веома озбиљно и без икакве импровизације. Што се тиче обавезног војног рока, данас сматрам да би требало да се врати. Имам своју децу која ће сутра да иду, и мислим да је боље да прођу кроз то, без обзира на то да ли би рок трајао шест месеци или годину дана. Пре десетак, петнаест година мислио сам да нема потребе за тим, али сада, гледајући ситуацију у свету, сматрам да је важно да млади барем основно буду оспособљени.

Потребно је мало дисциплине, снаге и спремности. Кад сам ја био у служби, имао сам само 18 година, нисам ни 19 напунио. Тада је држава била велика и долазили смо из свих крајева. Дружили смо се, било је изузетно другарство, једни друге смо поштовали. Све у свему, војска је тада била озбиљна институција, без импровизације, и верујем да би и данас могла да буде корисна и потребна.