Фото: Општина Коцељева
ИСКОРЕЊЕНИ ОБИЧАЈИ У ТАМНАВСКОМ КРАЈУ
Моба- помоћ на селу
Српски народ, посебно сеоски живаљ, имао је обичаје којима је олакшавао живот и обављање послова. Људи су у прошлости имали више емпатије једни према другима, више се испомагали него што је то данас случај. Један од обичаја који је некада био присутан у тамнавском крају а данас, може се рећи искорењен, јесте моба, обичај удруживања рада и вид међусобног помагања на селу.
Понекад, кад би наилазили хитни и неодложни послови који би превазилазили моћ и радну снагу једног домаћинства, позивале би се комшије у помоћ.
Домаћин куће би тада сазивао мобу – заједнички посао уз помоћ комшија, а ако је потребно, и целог села.
Рад је био бесплатан и добровољан, а домаћин је био обавезан да раднике што боље угости. Обично би на мобу долази млађи, који би се за време рада зближавали. По завршетку рада код куће домаћина, после богате вечере, моба се неретко претварала у сеоско весеље.
Постојала је и моба из милосрђа, на коју се долазило без позива – у случају када треба помоћи некој сиромашној породици или када нека кућа остане без домаћина. У том случају домаћини нису имали обавезу да хране мобаре.
Моба се најчешће сазивала када је требало да се жање жито, сакупља сено, коси ливада, бере воће, комиша кукуруз.
Вид мобе су била и женска прела и посела, на којима се прело, плело и везло. А све то уз песму, причу и поуку млађима – да свако покаже оно што најбоље зна и уме. Мобе су, тако, биле свеобухватни израз живота једне сеоске заједнице.
Мноштво изворних народних песама настало је и певано на моби и о моби. Једни од стихова који су се могли чути и у тамнавском крају били су: ”На крај, на крај, моја силна мобо, на крају је вода и девојка. Вода ладна, а девојка млада, воду пијте, девојку љубите...”.
„Предања и обичаји Коцељеве: Гласови прошлости“: Пројекат остварен уз подршку општине Коцељева. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
Понекад, кад би наилазили хитни и неодложни послови који би превазилазили моћ и радну снагу једног домаћинства, позивале би се комшије у помоћ.
Домаћин куће би тада сазивао мобу – заједнички посао уз помоћ комшија, а ако је потребно, и целог села.
Моба се најчешће сазивала када је требало да се жање жито, сакупља сено, коси ливада, бере воће, комиша кукуруз. Вид мобе су била и женска прела и посела, на којима се прело, плело и везло. А све то уз песму, причу и поуку млађима – да свако покаже оно што најбоље зна и уме
Рад је био бесплатан и добровољан, а домаћин је био обавезан да раднике што боље угости. Обично би на мобу долази млађи, који би се за време рада зближавали. По завршетку рада код куће домаћина, после богате вечере, моба се неретко претварала у сеоско весеље.
Постојала је и моба из милосрђа, на коју се долазило без позива – у случају када треба помоћи некој сиромашној породици или када нека кућа остане без домаћина. У том случају домаћини нису имали обавезу да хране мобаре.
Моба се најчешће сазивала када је требало да се жање жито, сакупља сено, коси ливада, бере воће, комиша кукуруз.
Домаћин куће би тада сазивао мобу – заједнички посао уз помоћ комшија, а ако је потребно, и целог села
Вид мобе су била и женска прела и посела, на којима се прело, плело и везло. А све то уз песму, причу и поуку млађима – да свако покаже оно што најбоље зна и уме. Мобе су, тако, биле свеобухватни израз живота једне сеоске заједнице.
Мноштво изворних народних песама настало је и певано на моби и о моби. Једни од стихова који су се могли чути и у тамнавском крају били су: ”На крај, на крај, моја силна мобо, на крају је вода и девојка. Вода ладна, а девојка млада, воду пијте, девојку љубите...”.
Весна Бошковић
Најновији број
22. јануар 2026.
