ЗМИЈА У РАЈСКОМ ВРТУ

Са обе стране пута је густо и мрачно зеленило.
Аутобус успорава и зауставља се . Испод пузавице једва се помаља дрвена табла на којој пише: „Башта орхидеја“
Од раскошне фонтане пружају се две узане бетонске стазе.
Десна води до надкривене продавнице са изложеним сувенирима у облику цвета орхидеје, привесцима, прстењем. Лева стаза се пробија кроз ниску, тек поткресану траву и завршава се испод једва видљиве мрежице са које виси безброј мајушних саксија. Из њих, пут неба, извијају се танке безлисне стабљике са безброј цветова божанских орхидеја.
Одушевљени смо лепотом њихових боја; плавих као небо у пролеће, жуте као лимун, белих као восак, црвених као пламе퓦 Цветови су несразмерни са танком стабљиком у минијатурној саксији.
То заправо и није саксија већ укрштене дашчице које се свакодневно натапају хранљивом течношћу. У природи, орхидеја расте на стаблу дрвета као паразитска биљка. (Многе од њих видела сам на дрворедима бангкошких улица и булевара.)
Враћам се на стазу испред врта са камером на рамену.
Желим да снимим улазак - и део „рајског врта са висећом експлозијом боја“.
Али - баш на том делу бетонске стазе стоји млади пар Шпанаца. Зането, подигнутих глава, гледају висеће цветове. Са оком на објективу камере, посматрам њихове патике чекајући тренутак када ће се померити и отићи па да укључим... кад искрсну нешто непредвиђено!
На бетону се појављује зелена „пантљика“. Дугачка, узана, вијуга и провлачи се између дебелих ђонова „Рибок“ патика...
„Змија! Змија!“, довикнух им панично - на српском језику.
Погледаше ме равнодушно. Тек кад узвикнух „Снејк!“ одскочише. Поглед им ухвати само зелени реп који нестаде у трави потпуно се утапајући у њеној боји. Истог часа нестадоше и патике.