Нема више Југославије, нити мостарског хотела „Бристол“, али сећања шампионки ништа неће срушити ни избледети. Осам чланица јуниорки Медицинара које су освојиле титулу СФРЈ 1986, окупило се у Шапцу да обележи годишњицу подвига.
Јануар 2026, хала Зорка, ту су: Тања Ристић, Вука Стојановић, Сандра Фајфрић, Данијела Рангелов, Снежана Ивановић, Сања Јовановић, Александра Дамњановић, Љиљана Марковић. Сећају се Мостара, јануара 1986. Биле су ван сваког круга фаворита. Друге екипе, на појаву, импресивније, спремније, снажније...
-Ми смо биле једине код којих је постојало другарство које искључује сваку завист, играле смо само за тим, код других је било потребе индивидуалног истицања. Имале су лепше дресове, тренерке, али ми смо имали снагу другарства – истиче Сандра Колаковић (дев. Фајфрић), једна од чланица идеалног тима завршног турнира.
Побеђен је Срем, 18:11, нерешено протв домаћег Галеба, 15:15, а за финале је надиграно фаворизовано Велење из Словеније, 14:11. Мало ко је спавао у ноћи пред финале против апсолутног фаворита Далме из Сплита.
-Стигли су и наши навијачи. Возом, како су знали и умели. У финалу, осим њих, цела хала против нас, од звиждања се не чује ни пиштаљка судија. Наша подршка се чула и у таквом односу – сећа се најбоља играчица Турнира Љиља Марковић.
Фаворти пада, 18:13, Медицинар је шампион. Остварен је успех о којем нису смеле ни да сањају, али на крају се мешају сузе радости и туге.
шампионке четири деценије касније
-Наш дивни тренер Коста Веселиновић, јутро пред финале је сазнао да му је преминула мајка. Одлучио је да остане уз нас. Када је меч завршен, нисмо знале како да се радујемо, да ли да идемо ка њему, загрлиле смо се – каже Данијела Рангелов.
Тренери су били Коста Веселиновић и Душан Бугарски, а преостале играчице, осим горе поменутих: Александра Јовановић, Данијела Станојевић, Сузана Станковић, Нада Поповић, Зорица Ђорђић и Зорица Симић.
шампионке четири деценије касније
