Руке које тишини дају глас

Завршена је четворомесечна школа знаковног језика у Библиотеци шабачкој. Од пријављених двадесеторо, петнаесторо је завршило обуку и добило потврде о стеченом знању. Оцена Горице Рајичић која је водила часове је да су полазници били изузетни, редовни, те да су показали велику жељу и интересовање за учење језика који спаја светове који се не срећу тако често заједно. Емпатични, отворени и искрени у својим намерама да науче нешто што ће првенствено користити другима, одговорно су приступили учењу и савладали све изазове на том путу.

Мотивисани за нова искуства
-Посебно ми је задовољство што је са нама Нина Барановски из новосадског Удружења „Руке говоре“, моја професорка школе знаковног језика, подршка и ментор, сарадник на пројекту „Глас тишине“, одакле је све и почело. Дошла нам је у посету са глувом особом да упозна моје полазнике, размени искуства, мишљења, да оно што смо учили применимо практично и доделимо потврду на крају о успешно завршеној школи- рекла је Горица, први библиотекар тумач за знаковни језик у Србији.

Фото: Глас Подриња

Полазници су добили инспирацију да овај језик користе у различитим ситуацијама и постали део и других активности домаћина школе- храма књиге.

-Укључила сам их у новогодишњи програм, обележавање 70 година Дечјег одељења, Дана љубави и искористили смо прилику да упутимо поруку на знаковном језику. Иако је ово последњи час званично, и даље ћемо се виђати, вежбати, настојати да комуницирамо са људима из шабачког удружења, јер сталном применом обнављамо знање- напомиње Горица Рајичић.

Група је бројала око 20 полазника, а већина их се бави послом који је повезан са инклузијом.
-Желимо да библиотека буде место где су сви добродошли, али то није наша једина намера. Крајњи циљ је да освестимо потребу за учењем знаковног језика, колико је то важно првенствено у нашем граду, па онда и у нашем друштву уопште и да од свега овога бенефит највише имају управо глуви и наглуви, како бисмо заједно створили приступачну заједницу- наглашава.

Мост разумевања
Директорка Предшколске установе „Цинци линци“ Милена Кокановић сматра да је похађање часова било изузетно корисно и примењиво у широј заједници.

Фото: Глас Подриња

-Веома сам задовољна и позитивно изненађена радом наше учитељице Горице. Била је врло предусретљива, свима нам је излазила у сусрет и лепо објаснила и приближила овај начин комуникације који је за мене нов. Годинама радим у вртићу са децом и водила сам се идејом да ћу моћи да им пренесем неке почетне елементе са циљем развоја емпатије и солидарности у раном узрасту. Знаковни језик није само начин комуницирања са глувим особама, већ и мост разумевања, поштовања и једнаких права и могућности за све чланове друштва- сматра Милена Кокановић.

Фото: Глас Подриња

Мирјана Савић, магистар сурдологије, цео радни век је провела у раду са глувим и наглувим особама и искуство учења знаковног језика сматра драгоценим.

-Утисци по завршетку школе су фантастични, овако нешто је недостајало свима нама. Сви у групи смо веома задовољни и постигли смо одличне резултате. Неопходно је да у сусрету са људима који не чују покушамо да помогнемо да се снађу у различитим ситуацијама. Идеја је одична и са овим програмом треба наставити до даљњег. Наставићу да долазим на часове кад будем могла, јер је обнављање мајка знања. Најстарија сам у групи, у пензији сам, али жеља за стицањем новог знања је увек присутна- истиче Мирјана Савић.

Нина Барановски, која је оснивач прве лиценциране школе знаковног језика у Србији 2017. године, судски тумач, едукатор, дефектолог и чија је мисија да направи приступачно окружење у сваком сегменту и институцији, изразила је задовољство због интересовања које у Шапцу постоји за знаковни језик. Можда је ово кап у мору, али од нечег морамо почети да бисмо дошли до нечег већег, порука је и Горице Рајичић, која наставља са часовима. Посебно радује велико интересовање за следећу групу која ће почети одмах по формирању. Заинтересовани могу да се пријаве путем друштвених мрежа Библиотеке шабачке или да то учине лично у њеним просторијама.