Стваралачки дијалог оца и ћерке у Школи примењених уметности
Изложба „Корен-крила“
Изложба „Корен–крила“ представља јединствен уметнички сусрет две генерације – мајстора дубореза Милана Водопије и његове кћерке, талентоване матуранткиње Анђеле. Кроз дијалог традиционалног дрвореза и савремених графичких техника, аутори истражују нераскидиву везу између породичног наслеђа и слободе уметничког трагања
У галерији Школе примењених уметности отворена је несвакидашња изложба под називом „Корен–крила“. Реч је о заједничком стваралаштву Милана Водопије, некадашњег ученика и мајстора дубореза, и његове ћерке Анђеле, вишеструко награђиване матуранткиње ове школе.
-Школу примењених уметности памтим као место где сам први пут заиста схватио да је рад рукама заправо рад срцем. Тамо сам научио да поштујем материјал, посебно дрво – његову топлину, мирис, као и стрпљење које тражи. Љубав према дрвету за мене је почела још тада и траје до данас, јер свако парче носи своју причу коју треба пажљиво открити – рекао је Милан Водопија, Анђелин тата и некадашњи ученик Школе примењених уметности.
Фото: ГП и Школа примењених уметности
Нагласио је дргоценост заједничких тренутака стварања и љубави према уметности.
-Радити заједно на изложби за мене је велика радост и понос – гледати како расте, како проналази свој израз, а знати да је уметност нешто што нас повезује. Подршка коју јој пружам долази из вере у њен таленат и из жеље да увек ствара храбро и искрено.
Фото: ГП и Школа примењених уметности
Љубав пре свега Анђела наглашава да је идеја била да повежу прошлост, садашњост и будућност и да покажу како љубав и рад према уметности не познају време и границе.
-Бирали смо животиње јер у њима видимо и снагу и нежност, инстинкт и слободу. Приказали смо их кроз технике које су нама блиске. Дуборез који обликује корен - стрпљење, трајање и искуство остају у дрвету. Цртежи, графике, дигитални радови, хеклање доносе крила - покрет, истраживање и простор за рад. Назив изложбе Корен. Крила произашао је из тог односа. Корен не задржава крила, он је ослонац, он их храни, док крила носе корен даље. Без непотребних речи, само кроз наших руку дела, приказали љубав према стварању, природи, свету који нас окружује – рекла је Анђела и додала да остављају дела која ће их заувек повезивати.
Фото: ГП и Школа примењених уметности
Школа место сусрета генерација Директорка Школе примењених уметности Невенка Ђокић захвалила се породици Водопија на несвакидашњој изложби као својеврсном уметничком дијалогу оца и ћерке.
-Изложба нас подсећа да уметност није само индивидуални чин, већ и наслеђе, континуитет и обухвата дела оца и ћерке, Милана и Анђеле Водопије, две генерације наше школе која је обликовала њихове прве линије, прве резове, прве покушаје да се унутрашњи свет преточи у форму – навела је директорка истичући да Милан кроз дрво обликује ванвременске трагове, док Анђела истражује линију и ритам.
-У дрворезбарским радовима оца осећа се снага материјала, промишљеност реза, својеврсни дијалог са дрветом. У радовима ћерке Анђеле, успешне и на конкурсима вишеструко награђиване учениице, препознајемо истраживање линије, ритма и отиска, материјала, форме и композиције.
Фото: ГП и Школа примењених уметности
Између оца и ћерке, између њихових радова, одвија се тихи дијалог генерација и прича о континуитету, наглашава Ђокић.
-Ово је прича о наслеђу које је подстицај. О школи као месту сусрета генерација. Иако различити у техници и сензибилитету, њихови радови се сусрећу у заједничком исходишту – у учењу, трагању, посвећености стварању, а у корену свега препознаје се чиста љубав – љубав према породици, наслеђу, уметности, природи.