Осмех и ведрина су њен заштитни знак

Постоје певачи које публика памти по енергији, осмеху и атмосфери коју су доносили где год да су наступали. Једна од њих је и Шапчанка Мирјана Тодоровић, коју и даље понеко зове девојачким презименом Бродић

Генерације које су осамдесетих и деведесетих година излазиле у ресторане и на свирке широм Мачве и Срема радо су одлазиле управо тамо где је она певала. Данас, после деценија на сцени, Мира са осмехом говори о својим почецима, каријери, породици и музици која је прати читав живот.

Своју музичку причу започела је још као девојка, у хору. Први кораци били су у групи певача при „Бисерници“, коју је водио наставник музичког васпитања Диша Стефановић. Касније је певала и у хору „66 девојака“, а прави излазак на сцену уследио је средином осамдесетих година, када је почела да наступа са бендом „Поноћни воз“.

„Није било проблема, јер ја нисам била проблематична“
- Родитељи су у почетку били помало забринути, што је и нормално. Међутим, момци из бенда су били познати у Шапцу и често су долазили код нас кући. Kада су родитељи видели да је све у реду и да сам у сигурном окружењу, прихватили су то без проблема.

Први наступ био је у хотелу “Сирмијум” у Сремској Митровици. После су се ређали наступи у Богатићу, Београду, Новом Саду и многим другим местима. Певала сам у разним оркестрима, углавном по ресторанима и хотелима. Била сам млада, око 21 годину када сам почела озбиљније да наступам али сам од почетка знала где су границе. Недавно сам гледала један снимак из 1989. године и била сам прилично изненађена. Тај снимак је настао на једној великој забави у хотелу „Слобода“, коју је водио Минимакс. Те вечери су гости били Бора Спужић Kвака, пратили су ме „Стари звуци“, а Миленко Божић је свирао хармонику. Искрено, потпуно сам заборавила како сам тада изгледала. Прошло је више од четрдесет година, али су то заиста биле лепе године којих се радо сећам. Каријеру сам заправо почела под презименом Бродић. Kасније, након удаје, наставила сам да наступам као Мира Тодоровић. Тако да су оба презимена остала везана за мене и многи ме и данас памте по том првом - сећа се Мира.

Осмех и топлина
Иако никада није тежила великој естрадној сцени, њен глас и наступи били су добро познати публици која је волела живу музику и праву атмосферу. Посебно се памте године када је певала у чувеном шабачком ресторану „Бест“. Тада су свирке биле свакодневне, а публика верна.

- То су биле дивне вечери. Пуно људи, песме, дружење, није било инцидената као данас. Људи су долазили да уживају у музици, певали су са нама и познавали се међусобно. Ако би се и десило нешто непријатно, покушавала сам да то решим осмехом и мирним приступом. Музика је ту да спаја људе, а не да ствара проблеме - каже она.

- Сматрам да сам увек била своја. Код мене је од почетка постојала та нека граница: довде можеш, одавде не. Мени су на првом месту били брак и породица. И драго ми је што се то ни после толико година није променило.

Током година Мира је певала различите жанрове – од попа и рока до народне музике.
- Волим песме које имају душу, добре вокале. Од домаћих извођача волим Бисеру Велетанлић, Александру Радовић, Нину Бадрић. Од народних певача издвајам Халида Бешлића. Његове песме попут „Ја без тебе не могу да живим“ увек радо певам – наводи Мира.

Иако је 1995. године снимила и један албум, Мира признаје да никада није желела да уђе у велике естрадне воде. За то је, како каже, потребно много више од талента - потребна су велика улагања и маркетинг.

- Ја сам задовољна својим путем. У свом граду сам имала публику и људе који су долазили да ме слушају. То је за мене велика ствар. Музика ми је донела много лепих успомена и пријатељстава.
Већ годину дана не наступа, али радо запева на приватним прославама и породичним окупљањима. Ради у осигуравајућој кући, а највећу радост, каже, доносе јој породица и улога баке.

- Увек сам имала подршку породице и то је најважније. Данас уживам са унуцима и то је посебна срећа. Када њих видим, све остало пада у други план. Моја музичка прича није исписана великим концертима, естрадом, већ вечерима у којима је публика певала заједно са мном и то је оно чега се увек радо сетим - истиче са осмехом Мирјана Тодоровић.

С.Г.

Инфо

Берза

Осмех и ведрина су њен заштитни знак

Људи

Остале вести

Најновији број