Риболовачка сезона је почела, али љубитељи пецања морају да обрате пажњу на врсте риба које су тренутно у ловостају, упозорава Александар Јовановић власник риболовачке радње у Шапцу
У овом делу године многе рибе су у периоду мрешћења, односно размножавања, па је њихов улов привремено забрањен.
- Сезона је почела доста добро, има ове године у Сави доста сома, појавила се и бела риба. Има вероватно и других врста за које не можемо још да знамо у којим количинама, јер су тренутно у ловостају. Смуђ је, рецимо, сада у ловостају, бела риба и шаран такође. Од првог маја креће сом у ловостај, буцов, тако да је већина рибљих врста у овом периоду године у забрани – истиче Јовановић.
Расте интересовање међу младима Љубав према природи, мир, тишина, време само за себе или дружење са онима који имају слична интересовања. Већина пецароша овако описује своју страст према риболову. Повољност више за Шапчане, је то што имају „своју“ реку.
- Риболовом се бави мања популација људи, специфично је прилично, неко то воли, неко не воли, појединима није сасвим јасно како неко може да гледа у пловак и у воду сатима. Али, имамо среће, дуго година није било уопште пионира и омладинаца, међутим сад видим да доста младих долази. Били смо забринути да је риболов у одумирању, међутим сад се ситуација поправља. Спортски риболовци су једно, а аласи су друго. Аласи су привредни риболовци, људи који немају везе са спортским риболовом, то је посао. Нажалост, ми смо једна од последњих држава у Европи где је то дозвољено, где се лови риба мрежом, одређеним алатима. Спортски риболовци су нешто друго, баве се пецањем из љубави према реци, док је аласима то првенствено посао.
У зависности од технике и опрема Основна опрема за неког ко жели да се бави спортским риболовом зависи од технике којом планира да пеца. За почетнике је најважније да знају којим видом риболова желе да се баве, јер од тога зависи и опрема.
- Има много техника риболова. Пецање на пловак, на варалицу, пецање на дубинку, фидер системи, мушичарски начин. Значи, за сваки од тих видова риболова иде другачија опрема, други штапови, друге машинице. Све зависи ко шта воли. Неко воли и пеца цео живот на пловак, и он има одређену врсту опреме. Неко ко блинкерише, он има варалице, други тип опреме и тако даље. Сад, тренутно, од тих нових техника, најпознатија и најзаступљенија је фидер (feeder) техника. У последње време је све више њих користи. Али, неко ко воли на варалицу да пеца, он пеца цео живот на варалицу. Ко воли пловак, он пеца стално на пловак – објашњава.
Хоби појединца или породична разонода - Иако је риболов најчешће хоби појединаца, може бити и породична активност. Ипак, жена које се баве пецањем у Шапцу нема много – према проценама, свега двадесетак. Ипак, лепо је видети читаву породицу, нарочито најмлађе који забацују штапове са родитељима поред реке, у природи.
Дозвола по категоријама - Дозволе се издају на годишњем нивоу, значи за календарску годину која је у току, не од датума куповине па наредних годину дана, већ до 31. 12. те године у којој је дозвола купљена. Постоји више категорија. Деца до 14 година пецају бесплатно, и то на један штап у присуству родитеља. Затим, категорија јуниора која је од 14 до 18 година, цена дозволе за њу је 800 динара. У ту категорију спадају и инвалиди са преко 80 одсто инвалидитета уз потврду која то и доказује. Трећа категорија су сениори.
Дозвола кошта 9.000 динара, и у ту категорију спадају сва лица од 18 до 65 година. Преко 65 година издаје се дозвола за старија лица. Да разјасним, није то пензионерска дозвола већ дозвола коју добијају пецароши са преко 65 година. У ту категорију спадају и даме. Они плаћају 50 одсто од пуног износа, односно 4.500 динара. У овој категорији су и инвалиди који имају, без обзира на године, инвалидитет од 60 до 80 процената. Такође се мора донети потврда као доказ. Дозвола важи за целу територију Србије, за све реке. Не важи само за одређене националне паркове, заштићена подручја као што су, на пример, Обедска бара, Ђердап и други на којима је риболов забрањен – појашњава Јовановић.
Без такмичара, али уз дружење Тек је кренула година, и тек ће се на крају знати који ће бити рекордан улов. Прошле године то је био сом од 30 килограма, у категорији сома. Најтежи шаран је имао 17 килограма – наводе у риболовачкој радњи.
- У Шапцу, нема такмичарског риболова, у неким другим градовима да, иако је некад другачије функционисало. Сада то много кошта, риболовци морају све трошкове сами да сносе а они нису мали па не може свако ни да издржи финансијски. Скупа је опрема, путовања... тако да у Шапцу нема такмичара али, ми организујемо окупљања, неке догађаје овако између себе, поред и на води. Размењујемо искуства, дружимо се, причамо и препричавамо неке нове али и оне старе риболовачке приче – истиче власник риболовачке радње.
Александар Јовановић, Фото: Глас Подриња
У делу радње простор за седење и место за кафу и разговор. Један од посетилаца иако се не бави риболовом, каже да воли да наврати, види се са познаницима и комшијама.
- Веће дубине реке, одговарају одређеним врстама риба. Где је плиће, или брже, то одговара блинкерашима. Сваки терен је добар, али за одређену врсту риба. - Највише се купује оно што спада у потрошни материјал. Пецароши обнављају најлоне, погледају шта им фали од удица, шта им фали од пловака па допуњују, углавном је то прибор. Храна се купује, такође и хранилице. Наравно, увек има и оних који купују штапове и машинице, али њих углавном људи имају.
- Ја нисам активан риболовац али сам љубитељ природе и реке. Волим да свратим, видим се са пријатељима, попијемо пиће, испричамо се. Могу се овде чути разне риболовачке приче, и све су увек занимљиве. У недоумици сам по градацији по тим „белим“ лажима између керушара, голубара, ловаца и риболоваца. Раније су биле чувене ловачке приче, али су временом, према мом мишљењу, други преузели примат – објашњава кроз осмех М. Лазић.
Јовица Дамњановић страствени је риболобац и један је од оних који такође воле да сврате у риболовачку радњу и кад му није неопходно да нешто пазари. Са пријатељима пецарошима каже, увек има шта да се „разбистри“, чује понешто ново.
Јовица Дамњановић, Фото: Глас Подриња
- Прошле године био је шаран тежак 14,3 кг, упецао сам га на Дунаву. У Црној Бари на Дрини исто је дошао један леп комад око 14 килограма. Волим да идем на пецање у друштву, обично су то комшије, пријатељи или са братом. Мало кампујемо, мало на чамац и тако. Ових дана излазимо углавном у вечерње сате овде код нас на Саву. С обзиром да је у питању спортски риболов, углавном пецароши кажу да им је приоритет то дружење и неко време које проведу сами са собом. Релаксација. Уствари, генерално, риболовци су људи који првенствено воле природу, реку, шуму, и већина њих су уједно и ловци што је случај и са мном – каже Дамњановић.
Александар Јовановић, Фото: Глас Подриња
Јовица Дамњановић, Фото: Глас Подриња
