IN MEMORIAM: ДУШАН БЛАГОЈЕВИЋ ДУЛАЋ
Четири деценије од одласка Дулаћа
Шампион хуманости, рекордер давалаштва крви, неустрашиви голман, спасилац волонтер, одбитник престижне плакете о којем је и филм снимљен
Неко га је упамтио по добровољном давалаштву, други се сећају добитника плакете „Најплеменитији Југословен“, трећи памте једног од првих, наравно незваничних спасилаца на реци Сави, четврти препричавају голманске бравуре, а сви заједно, пре свега, Дулаћа памте по непосредности, дружељубивости и сталној спремности да помогне, свакоме коме је то неопходно.
Четири деценије је прошло, како је, 25. маја 1986. године, завршен живот Душана Благојевића Дулаћа, нашег суграђанина, рекордера у добровољном давалаштву крви. Драгоцену течност је дао 339 пута, даровао је 112 литара крви, по чему је апсолутни рекордер. Први пут је то учинио на фронту, да помогне саборцу, а касније, још три деценије, то је чинио када год је требало. Чинио је то често, на уштрб и личног здравља.
Већ ово је подвиг племенитости, но плакету Вечерњих новости „Најплеменитији Југословен“, 1969. године добио је због спашавања двојице дечака, ка којима су галопирала два грла упрегнута у запрегу. Дулаћ их је зауставио голим рукама и телом. О овом делу су писале новине и изван Југе. На свечаном пријему доживотни председник СФР Југославије Јосип Броз упутио му је речи „А то сте Ви Дулаћ, слушао сам о Вама...“. У част Благојевића Дулаћа, Здравко Велимировић је снимио филм назвавши га управо „А то сте Ви“. Лета је Душан проводио на Сави, где је спасао више неискусних, лоших пливача, не спремних за ћуди реке. Препознавао их је по првим покретима, пратио погледом, спреман да реагује.
Душан Благојевић је рођен у Шапцу 1924. године, на Камичку, где је и одрастао. Био је учесник НОБ-а, голман Мачве када се пласирала у Прву савезну лигу 1950, потом чувар гола Радничког и Борца, затим тренер голмана у више клубова. Радни век је провео у Зорки.
У новембру 1973. године, у тешкој саобраћајној несрећи, изгубио је супругу Јелену и трогодишњу унуку Миру. Од те трагедије се никада није опоравио. Убрзо га је напустило и здравље с којим, пре тога, никада није имао проблема. У крају где је рођен, испраћен је на вечни починак, 26. маја. Телеграми саучешћа су стизали из целе Југославије, један је био и из ондашњег Председништва СФРЈ.
Четири деценије је прошло, како је, 25. маја 1986. године, завршен живот Душана Благојевића Дулаћа, нашег суграђанина, рекордера у добровољном давалаштву крви. Драгоцену течност је дао 339 пута, даровао је 112 литара крви, по чему је апсолутни рекордер. Први пут је то учинио на фронту, да помогне саборцу, а касније, још три деценије, то је чинио када год је требало. Чинио је то често, на уштрб и личног здравља.
Већ ово је подвиг племенитости, но плакету Вечерњих новости „Најплеменитији Југословен“, 1969. године добио је због спашавања двојице дечака, ка којима су галопирала два грла упрегнута у запрегу. Дулаћ их је зауставио голим рукама и телом. О овом делу су писале новине и изван Југе. На свечаном пријему доживотни председник СФР Југославије Јосип Броз упутио му је речи „А то сте Ви Дулаћ, слушао сам о Вама...“. У част Благојевића Дулаћа, Здравко Велимировић је снимио филм назвавши га управо „А то сте Ви“. Лета је Душан проводио на Сави, где је спасао више неискусних, лоших пливача, не спремних за ћуди реке. Препознавао их је по првим покретима, пратио погледом, спреман да реагује.
Душан Благојевић је рођен у Шапцу 1924. године, на Камичку, где је и одрастао. Био је учесник НОБ-а, голман Мачве када се пласирала у Прву савезну лигу 1950, потом чувар гола Радничког и Борца, затим тренер голмана у више клубова. Радни век је провео у Зорки.
У новембру 1973. године, у тешкој саобраћајној несрећи, изгубио је супругу Јелену и трогодишњу унуку Миру. Од те трагедије се никада није опоравио. Убрзо га је напустило и здравље с којим, пре тога, никада није имао проблема. У крају где је рођен, испраћен је на вечни починак, 26. маја. Телеграми саучешћа су стизали из целе Југославије, један је био и из ондашњег Председништва СФРЈ.
Д. Б.
Најновији број
11. јун 2026.
