„Израстање године“ пред читаоцима после две деценије
У пролеће, кад све блиста, ни ноћ није сасвим црна: бојом сваког новог листа, свет се мења, са дна зрна. Нова клица светлост тражи, да изникне јача,гушћа – у свом расту, којег снажи, плави ваздух младих плућа!
Две деценије након што је рукопис поверен на чување, збирка дечјих песама „Израстање године“ песника Крстивоја Илића (1938–2022) угледала је светлост дана. Књигу, чије је објављивање песник инисистирао да се објави постхумно, штампали су његови најближи, испуњавајући тако дато обећање.
Рукопис је 2006. године, као поклон, добио песников сестрић Иван Радовановић, којем је Илић поверио бригу о својим делима.
-Крстивоје је тражио да ово не објављујемо док је он жив, али да једног дана књига мора изаћи. Сплетом околности, две године након његовог одласка у небеске вртове, испунили смо песникову жељу- записао је Радовановић и додао.
-Моје дружење са Крстивојем почиње када сам имао 12 година, 1995. године он се жени са мојом тетком Славком, која је била његова дугогодишња љубав. Врло брзо смо се нас двојица зближили, а онда је он почео полако да ме уводи у чаробни свет књига. Давао ми је препоруке шта да читам, а ја сам га слушао, одлазио у библиотеку и тамо проналазио те књиге. Онда је једног дана дошао и рекао да ћу ја бити чувар његових дела. Тако је наша кућа постала мала библиотека за одштампане књиге Крстивоја Илића.
Фото: Библиотека шабачка
Збирка је премијерно представљена у оквиру Сретењских свечаности у Мишару, у школи у којој је Илић, као велики поштовалац овог краја и аутор „Мишарских елегија“, често био радо виђен гост. Крајем маја текуће године представљена је збирка У свечаној сали Библиотеке шабачке. О делу су говориле Радмила Радовановић и Светлана Љубић.
-Последње деценије живота и рада Крстивоје је посветио Шапцу. Праћење његовог рада, претворило се у једно лепо и искрено пријатељство. Издвојила бих његове речи када је добио награду „Стражилово“ 2019. године (најбољем савременом лиричару), чији је први добитник. Био је специфичан, особен, али такви су велики уметници. О њему се може говорити много, заслужено, али данас га се, уз „Израстање године“ сећам као дечјег песника – истакла је Светлана Љубић.
У поговору насловљеном „Поезија као завештање“, Добрило Аранитовић наводи да „Израстање године“ представља песнички монолит и споменик једној љубави.
„Ова поезија је прерасла лични повод свог настанка и своју топлину излила на сву децу“, записао је Аранитовић.
Крстивоје Илић рођен је у селу Брдарица, у засеоку Вила-Леска, 8. марта 1938. године. Основну школу завршио је у Драгињу, а Средњу трговачку и Вишу педагошку у Шапцу. Студирао је књижевност на Филолошком факултету у Београду. Прву песму „Туга“ штампао је у листу „Пионир“ још као ученик седмог разреда. Био је песник, есејиста и приповедач. Његова поезија је заступљена у најзначајнијим антологијама за одрасле и децу, у читанкама и школској лектири. Био је један од најбољих савремених српских елегичара. Песме Крстивоја Илића су преведене на неколико језика. Добитник је значајних награда: „Раде Драинац“, „Филип Вишњић“, Награде за културу „Жика Поповић“ у Шапцу, Круне Деспота Стефана за животно дело и Награде за личност године „Јеврем Обреновић“ за допринос угледу града Шапца. Био је дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије. Преминуо је 22. августа 2022. године у Шапцу.
Издавач књиге је Задужбинско друштво „Први српски устанак“ из Мишара, које је део тиража донирало локалним основцима. Технички уредник издања је Бранко Станић, док су за илустрације и ликовну опрему заслужни Никола и породица Радовановић.
Крстивоје Илић, добитник престижних признања попут награде „Стражилово“ и „Златног кључића“, до краја живота је остао доследан својој поетици. Како је сам говорио: „Живео сам заиста како је налагао Бог поезије“.