НОВЕ КЊИГЕ
ИЛИЋ И ЋОРИЛИЋ НА РУСКОМ
На недавно одржаном Међународном сајму књига у Београду представљено капитално дело српске и руске књижевности “ двојезична антологија песама за децу и младе у којој српско песништво репрезентују и песници из Подриња Крстивоје Илић и Љубомир Ћорилић
Неколико дана пред Београдски међународни сајам књига, из штампе је изашло капитално дело за српску и руску књижевну историју “ антологија српске поезије за децу Књига радости, коју је приредио један од највећих савремених руских песника, преводилац и антологичар, доктор филолошких наука Андреј Борисович Базилевски. Како пише у рецензији почастио је српску и руску културну јавност великом двојезичном панорамом српске поезије намењене деци, од њених почетака до данас. Овај истраживачко-приређивачки подухват бисмо мирне душе могли назвати и правим-правцатим подвигом.
Реч је о подвигу у издаваштву који се ретко дешава у европским размерама. На превођењу са српског на руски језик радило је шездесет пет руских преводилаца и песника. Издавачи су светски познате идавачке куће Вахазар из Москве, Источник из Торонта и Просвета из Београда.
Око 1.300 страна капиталног дела обухвата период од два и по века, колико траје српско песништво за децу, тако да се из антологије може сагледати његово настајање, развој, поетички програми и савремена кретања у програмском и ауторском смислу.
Значајно место у антологији заузимају и познати српски песници Крстивоје Илић и Љубомир Ћорилић, који више од три деценије прослављају завичајно Подриње небројеним песничким успесима. Тако нешто се и могло очекивати, имајући у виду да је и њихова поезија за децу и младе постала незаобилазни део српске књижевности. Они су стално присутни на књижевној сцени стваралаштва за децу. Добитници су угледних награда и признања.
Крстивоје Илић, добитник једне од највећих награда која се додељује у Србији, Златни кључић Смедерева одавно је у читанкама и изборима лектире. У антологији је заступљен са пет песама: Бршљан, Фонтане, Ђачка стаза, Сад више нисмо деца, Кад киша пада, Пролећно писмо.
Љубомир Ћорилић се доказао у српској књижевности за децу као песник и антологичар. За књигу Благо Божије добитник је најпопуларније награде међу песницима Гордана Брајовић Компаније Новости “ за књигу године 2009. И он је заступљен у ђачкој лектири и читанкама. Базилевски је уврстио четири Ћорилићеве песме: Зна ли ико од Тамошњих, Не љутим се, Како да се објасни, Касне радио и телевизија.
Реч је о подвигу у издаваштву који се ретко дешава у европским размерама. На превођењу са српског на руски језик радило је шездесет пет руских преводилаца и песника. Издавачи су светски познате идавачке куће Вахазар из Москве, Источник из Торонта и Просвета из Београда.
Око 1.300 страна капиталног дела обухвата период од два и по века, колико траје српско песништво за децу, тако да се из антологије може сагледати његово настајање, развој, поетички програми и савремена кретања у програмском и ауторском смислу.
Значајно место у антологији заузимају и познати српски песници Крстивоје Илић и Љубомир Ћорилић, који више од три деценије прослављају завичајно Подриње небројеним песничким успесима. Тако нешто се и могло очекивати, имајући у виду да је и њихова поезија за децу и младе постала незаобилазни део српске књижевности. Они су стално присутни на књижевној сцени стваралаштва за децу. Добитници су угледних награда и признања.
Крстивоје Илић, добитник једне од највећих награда која се додељује у Србији, Златни кључић Смедерева одавно је у читанкама и изборима лектире. У антологији је заступљен са пет песама: Бршљан, Фонтане, Ђачка стаза, Сад више нисмо деца, Кад киша пада, Пролећно писмо.
Љубомир Ћорилић се доказао у српској књижевности за децу као песник и антологичар. За књигу Благо Божије добитник је најпопуларније награде међу песницима Гордана Брајовић Компаније Новости “ за књигу године 2009. И он је заступљен у ђачкој лектири и читанкама. Базилевски је уврстио четири Ћорилићеве песме: Зна ли ико од Тамошњих, Не љутим се, Како да се објасни, Касне радио и телевизија.
Најновији број
25. април 2024.