Инфо

15. новембар 2012.15. нов 2012.
ПОВОДОМ СРПСКИХ ВОЈЕВАЊА

СРПСКО ЈЕ БИЛО И БИЋЕ

Као пример стравичног ратног погрома над недужним српским живљем који се догодио у Дреновцу током Првог светског рата запамћено је вешање Милана Радовановића Гушића. О овом насиљу говорио је много пута аутору овог текста Миланов унук Миливоје Ж. Радовановић (1907-1990) а што је забележено у књизи “Мученици за слободу отаџбине“, коју су објавили др Видоје Голубовић и Зоран Радовановић
Када је непријатељска аустроугарска војска насилно 1914. године прешла реку Саву, први на удару су се нашли Дреновчани, обично старији људи, који су живели код својих „колиба“ (мачвански израз „колеба“) и тамо чували стоку, обрађивали земљу и радили друге сељачке послове. Милан је „колебарио“ на свом поседу званим „Луг“ који се налази на десној обали реке Саве, у рубном делу дреновачког атара, недалеко од речице Битве и историјског места Чеврнтија.
Милана су, са још неколико Дреновчана, заробили аустроугарски војници и превезли преко реке Саве, у потес звани Дудара који се налази у атару сремачког села Јарак, и ту их повешали.
Очевидац овог гнусног ратног злочина над недужним цивилима, један стари деда из дреновачке фамилије Дукић (познатији под другим традиционалним презименом Ђокић), којег су Швабе пустиле да се врати назад у Дреновац, причао је својим сељанима и Милановој фамилији да је, приликом вешања, један аустроугарски војник на течном српском језику упитао Милана:
„Је ли, деда, чија је Србија?“
„Српско је било и биће!“, одговорио је Милан.

Најновији број

25. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa