НИЈЕ НАМ КРИВО ВРЕМЕ
Прошлог уторка, ЦО Шабац, организовала је духовно вече под називом „Анђели као весници спасења“. Предавач је био отац Стефан, старешина манастира Велика Ремета. Била је то прилика да разговарамо са овим духовником, за кога кажу да је један од највећих у нас.
Шта бисте Ви саветовали људима ““ како да поврате свој изгубљени лични и породични, мир уопште?
- Песник, Алекса Шантић је рекао: „Пут наш је пут Богочовека“. Ако кренемо озбиљно и искрено тим путем, вратићемо своје достојанство и никада се нећемо изгубити. Човек не може успоставити равнотежу без Божје благодати. Оно што је Господ рекао: „Без мене не можете ништа чинити“, значи да без Њега ништа добро не можемо чинити. Ако нешто чинимо ван Божанске љубави и Његовог промисла, онда се дешавају непријатности, а понекад и страдања. Сваки грех је удаљеност од Бога, бежање од Њега је опасно за душу и савест, зато, када погрешимо, требало би да му се вратимо, да не би ударила нека болест или трагедија, не дај Боже, у породици... А Бог нас чека, са највећим стрпљењем, чека и дозива. Он има нарочите методе којима зове људе, некога баш кроз болест, некога кроз немаштину или беспослицу, кроз проблеме, брачне или неке друге, и помаже онима који му се одазову. Требало би непрестано да Му се враћамо и тражимо од самих себе подвиг, врлину до врлине, до мере раста Христовог, да бисмо успоставили равнотежу коју Бог од нас тражи: „На дар сте добили, на дар и дајите.“
Чини се да је младима посебно тешко данас. Како да изађу на крај са кризом идентитета и проблемима са којима се суочавају?
- Проблеме има и верник и неверник, али је човеку који је у вери много лакше, зато што је он у стању да их осмисли и разуме. Верник стоји на својој вери као на чврстом камену, а неверник је као на песку, нема на шта да се ослони и лакше падне у очајање. Само су верни током тешких времена могли да издрже тешке животне прилике и да изађу као победници из свих искушења. Зато би и млади људи требало да проблеме савлађују вером у Бога, који воли сваког човека, штити и пажљиво посматра. Онима који то знају и имају безрезервну веру, много је лакше и сигурнији су.
Шта бисте Ви саветовали људима ““ како да поврате свој изгубљени лични и породични, мир уопште?
- Песник, Алекса Шантић је рекао: „Пут наш је пут Богочовека“. Ако кренемо озбиљно и искрено тим путем, вратићемо своје достојанство и никада се нећемо изгубити. Човек не може успоставити равнотежу без Божје благодати. Оно што је Господ рекао: „Без мене не можете ништа чинити“, значи да без Њега ништа добро не можемо чинити. Ако нешто чинимо ван Божанске љубави и Његовог промисла, онда се дешавају непријатности, а понекад и страдања. Сваки грех је удаљеност од Бога, бежање од Њега је опасно за душу и савест, зато, када погрешимо, требало би да му се вратимо, да не би ударила нека болест или трагедија, не дај Боже, у породици... А Бог нас чека, са највећим стрпљењем, чека и дозива. Он има нарочите методе којима зове људе, некога баш кроз болест, некога кроз немаштину или беспослицу, кроз проблеме, брачне или неке друге, и помаже онима који му се одазову. Требало би непрестано да Му се враћамо и тражимо од самих себе подвиг, врлину до врлине, до мере раста Христовог, да бисмо успоставили равнотежу коју Бог од нас тражи: „На дар сте добили, на дар и дајите.“
Чини се да је младима посебно тешко данас. Како да изађу на крај са кризом идентитета и проблемима са којима се суочавају?
- Проблеме има и верник и неверник, али је човеку који је у вери много лакше, зато што је он у стању да их осмисли и разуме. Верник стоји на својој вери као на чврстом камену, а неверник је као на песку, нема на шта да се ослони и лакше падне у очајање. Само су верни током тешких времена могли да издрже тешке животне прилике и да изађу као победници из свих искушења. Зато би и млади људи требало да проблеме савлађују вером у Бога, који воли сваког човека, штити и пажљиво посматра. Онима који то знају и имају безрезервну веру, много је лакше и сигурнији су.
Најновији број
25. април 2024.
