ПОИГРАВАЊЕ УМОМ

Москва 1938. Време процеса, масовних егзекуција, великог теорора. Драмски писац Михаил Булгаков, као и већина уметника, нашао се на удару диктаторског режима који спутава сву кретивност најмоћнијим оружјем ““ забраном извођења дела. Јавна суђења, страх и параноја позадина су свакодневног живота. Забринутост и поред уметничког и комерцијалног успеха „Беле гарде“ не напушта писца. Горак укус после забрањивања осталих драма, а нарочито „Молијера“ коме је требало три године да стигне до сцене, остаје. Једина мисао оставити позориште. Али, изненадни позив из МАХТ промениће све.
Да ли је излаз драма о Стаљину која ће помирити уметнички и пропагандни задатак? Краткотрајна сламка спаса са невољним једностраним компромисом одвешће писца до крајње границе издржљивости. Замењених улога током два чина диктатор поиграва се пишчевим умом што је и био првенствени циљ и изазов. Коцкање животима, бесмисленост одлука власти, кобни потписи и улепшавање личности и дела онога ко је спроводи кулминирају у свеопшту пропаст и чињеницу да циљ не оправдава средство.