СРПСКО СЕЛО И У ШВАЈЦАРСКОЈ

Све је почело пре три године у кухињи стана у немачком кантону Швајцарске. Носталгија за родним селом, сећање на срећно детињство и скривена кративност сада већ четрдесетдеветогодишњег Драгана Гавриловића изродила су нешто сасвим несвакидашње.
-Сасвим случајно почео сам да се бавим макетарством. Жеља да направим у родитељском дворишту кућу довела ме је до прве макете. Када сам урадио нацрт хтео сам да видим како би то изгледало па сам направио макету. Када сам видео како то изгледа окренуо сам се селу. Употребом аутентичних материјала направио сам шинска кола ““ каже Драган који већ двадесет пет година ради механичку монтажу делова у фирми за израду инструмената у медицини.
Зато и не чуди са коликом прецизношћу и до којих је ситних детаља урађена макета „Сеоског домаћинства у Поцерини половином 20 века“ у размери 5:100. О стрпљењу и истрајности сведочи и 17 слика са мотивима животиња у које је уклопљено и залепљено преко 10.000 дрваца.
-Било ми је лако пошто сам одрастао на селу. Све сам урадио по сећању из детињства. Сем личног задовољства намера ми је била да се људи на овај начин сете како је некад било, а првенствено да не забораве. Лепо људи кажу да „ко заборави одакле је поникао он нема будућност“. Не треба заборавити корене и вредност нашег српског села. Омладина треба да види са чиме се некада радило, шта се радило и да се много теже живело па су опет људи опстајали и имали петоро, шесторо деце ““ додаје Драган.