ОД „ТИХЕ НОЋИ“ ДО „МИЛОША“

Све је почело од сеоског бифеа, који се звао „Тиха ноћ“. Алберт В. Панић из Совљака, имао је свега 14 и по година и неизмерну жељу да постане угоститељ. Тако би брзо дошао до свог „парчета хлеба“, како овде зову запослење.
Био је одличан ученик, а диплому конобара стекао је после успешног завршетка Средње економске школе у Шапцу. Деведесетих година стицао је практична знања код познатог угоститеља Милоша Драганића-Шемпе.
- Уз његов надзор, упознао сам основе кулинарства. Он ме пажљиво и стручно усмеравао, каже Панић који даље успешно напредује у струци.
- На трећој години Средње угоститељске школе у Шапцу, имао сам срећу да ми предаје Драган Мумовић, професор услуживања. Он је код мене дефинитивно открио таленат и правилно ме усмерио, како сам и сам желео, потврђује Панић
Практично се школовао у некадашњем хотелу „Слобода“ у Шапцу, „Мачванској кући“... Новембра 1987. године добио је стално запослење у хотелу „Цер“ у Богатићу. Био је шеф сале, овог угоститељског објекта и менаџер у угоститељству. Касније постаје и управник хотела.
- За његову реконструкцију у оквиру Млинске индустрије и приближавање намени веома је заслужан тадашњи директор Љубомир Мачковић. Тада смо у овом угоститељском објекту дочекали и угостили председника државе Лилића, многе министре, кинеског амбасадора, енглеске фудбалере, госте из Бугарске, Словеније, Мађарске, Холандије и друге. Те 1996, хотел ,,Цер“ је био међу пет најелитнијих у тадашњој држави, присећа се Панић.
Он је наставио усавршавање на Вишој школи у Бијељини, а хотел „Цер“ је од 1993. до 1998. доживео прави процват, оцена је нашег саговорника који је годину дана касније са супругом у Богатићу отворио трговинску радњу. Али прва љубав заборава нема и песма то каже.