МЛАДИ ШАПЧАНИ КОЈИ СУ „ВИДЕЛИ СВЕТ“
ЈАСТОЗИ ЗА „COCO SHANEL“
Наш суграђанин Лазар Прстојевић пет месеци провео је радећи у престижном њујоршком ресторану одакле је донео нова знања, али и занимљиве приче
Међу великим бројем младих из Србије који су се и овог лета путем студентске размене обрели у САД нашао се и двадесетједногодишњи Шапчанин Лазар Прстојевић. Апсолвент београдске Високе хотелијерске школе за разлику од већине колега који су прешли преко „велике баре“ из радозналости, жеље за усавршавањем језика или ради побољшања студентског буџета, овај одлазак искористио је за стручно усавршавање. После конкурисања и провере стручне способности и знања језика нашао се у престижном њујоршком ресторану „Центурy Цонтурy Голф Цлуб“ на месту кувара.
- Као и већина вршњака дуго маштам о томе да пропутујем цео свет. САД, односно Њујорк, су на тој листи жеља увек били један од приоритета. Зато сам био пресрећан када сам позван. Сваки тренутак слободног времена сам искористио да упознам неку од бројних знаменитости једне од највећих светских метропола ““ каже Лазар.
Не жалећи тешко зарађене студентске доларе обишао је бројне музеје, галерије, Пету авенију, Кип слободе, зграду УН. Крстарио је приобаљем и реком Хадсон. За тих пет месеци, по његовим речима, најмање је виђао Американце изузев чланова „Голф клуба“.
- Чланство у овом клубу није само питање дебелог новчаника него и престижа јер годишња уплата од сто хиљада долара не подразумева аутоматски и пријем у клуб. Иначе, улицама Њујорка, и дању и ноћу, протичу реке људи различитих раса, нација и опредељења. Све то делује прилично хаотично, али у ствари, све веома организовано и беспрекорно функционише, од услуга и превоза до јавног реда и мира. Тамо свако заиста „фура“ свој фазон и не обраћа пажњу на друге.
У кухињи је претежно радио са Филипинцима и Мексиканцима тако да су се углавном споразумевали на шпанском језику. Веома брзо га је савладао. Уз осмех не крије да су томе вероватно придонеле и мексичке серије које је као дете гледао са бабом. Пред одлазак од стране родитеља и рођака био је упозораван на многе предрасуде које владају у вези Срба. За то није било потребе.
- Тамо нико никога не гледа по расној припадности него по томе колико зна, хоће да ради и колико је занимљив у друштву. Стекао сам много пријатеља, пре свега Филипинаца, који су много друштвен и занимљив народ. То не могу рећи и за потомке Маја јер су Мексиканци надмени, пуни егоизма и заљубљености у своју националну кухињу. Њихова јела, због претеране љутине, ретко ко би у Србији пожелео да једе.
О односу према Србима сведочи и анегдота чији је актер био Лаза са тројицом земљака и другара.
- Као и већина вршњака дуго маштам о томе да пропутујем цео свет. САД, односно Њујорк, су на тој листи жеља увек били један од приоритета. Зато сам био пресрећан када сам позван. Сваки тренутак слободног времена сам искористио да упознам неку од бројних знаменитости једне од највећих светских метропола ““ каже Лазар.
Не жалећи тешко зарађене студентске доларе обишао је бројне музеје, галерије, Пету авенију, Кип слободе, зграду УН. Крстарио је приобаљем и реком Хадсон. За тих пет месеци, по његовим речима, најмање је виђао Американце изузев чланова „Голф клуба“.
- Чланство у овом клубу није само питање дебелог новчаника него и престижа јер годишња уплата од сто хиљада долара не подразумева аутоматски и пријем у клуб. Иначе, улицама Њујорка, и дању и ноћу, протичу реке људи различитих раса, нација и опредељења. Све то делује прилично хаотично, али у ствари, све веома организовано и беспрекорно функционише, од услуга и превоза до јавног реда и мира. Тамо свако заиста „фура“ свој фазон и не обраћа пажњу на друге.
У кухињи је претежно радио са Филипинцима и Мексиканцима тако да су се углавном споразумевали на шпанском језику. Веома брзо га је савладао. Уз осмех не крије да су томе вероватно придонеле и мексичке серије које је као дете гледао са бабом. Пред одлазак од стране родитеља и рођака био је упозораван на многе предрасуде које владају у вези Срба. За то није било потребе.
- Тамо нико никога не гледа по расној припадности него по томе колико зна, хоће да ради и колико је занимљив у друштву. Стекао сам много пријатеља, пре свега Филипинаца, који су много друштвен и занимљив народ. То не могу рећи и за потомке Маја јер су Мексиканци надмени, пуни егоизма и заљубљености у своју националну кухињу. Њихова јела, због претеране љутине, ретко ко би у Србији пожелео да једе.
О односу према Србима сведочи и анегдота чији је актер био Лаза са тројицом земљака и другара.
Најновији број
25. април 2024.
