КРИШКЕ ВРЕМЕНА ЖИКЕ ПАВЛОВИЋА

У поводу 80 година од рођења режисера и књижевника Живојина Жике Павловића, протекле среде је у холу Библиотеке шабачке одржано књижевно вече под називом „Кришке времена“. О пријатељству и раду са свестраним уметником, говорио је Радош Бајић, глумац и режисер. Било је то вече сећања на једног од најзначајнијих српских режисера црног таласа југословенског филма

Живојин Жика Павловић је рођен 1933. године у Шапцу. Са деветнаест година је почео да пише о филму за београдске часописе, а у двадесет петој, после завршене АПУ, као дипломирани сликар, режирао је свој први аматерски филм. После првог играног, „Живе воде“, следе култна остварења српске кинематографије „Буђење пацова“, „Кад будем мртав и бео“, „Заседа“, „Црвено класје“, „Дезертер“, „Задах тела“... Његови филмови су препознатљиви и по изразу и тематици коју обрађују. Добитник је бројних филмских награда, међу којима су „Сребрни медвед“ у Берлину и „Златни лав“ у Венецији. С обзиром да није био човек режима, био је изложен сталним и жестоким критикама, али, његови дарови се нису могли сакрити. Написао је 32 књиге и један је од ретких писаца који је добио две НИН-ове награде ““ за романе „Зид смрти“ и „Лапот“. Умро је 29. новембра 1998. године, док је режирао филм „Држава мртвих“.
- Радо сам прихватио позив да говорим о људској громади, Жики Павловићу, свом прераном и неправедно преминулом пријатељу. Он је толико велики човек и уметник значајан за српску књижевност и кинематографију, да је могуће да многи сада, постхумно, желе више да се приближе његовом делу него док је био жив. Велика је част била бити пријатељ Живојина Павловића и сарађивати са њим, рекао је Радош Бајић.