МАРАКЕШ - ОРИЈЕНТАЛНИ ШАРМ РУЖИЧАСТОГ ГРАДА

Пред нама је планина Атлас коју зову и предворје Сахаре. Тамна и гола, наднела се на долину палми.
Доказано је да се у пустињи може преживети са чашом камиљег млека и најмање ““ једном урмом!
Некада је у близини царског града Маракеша, постојао војни логор. У то време, сваки војник је уместо камиљег млека добијао - три шаке урми. Јели су их, кошпе пљуцкали, ветар их земљом прекривао, Атлас влагом даривао, и временом изникле палме ““ претходнице царског града у који идемо.
Маракеш има неколико капија. У њега улазимо кроз Главну (баб) капију. Високи пурпурни зид опасује град топлих румених тонова црвене боје. Примећујем много рупа у њему. Да ли су настале од борби или... настале су од птица које у њима живе, а хране се инсектима у зиду, уједно га чувајући.
У ружичастом хотелу, на ружичастом канабе, пијем ружичасти чај. Кроз отворена врата, са завесом која се лењо помера од топлог ваздуха, пробија се цвркут птица измешан са жубором фонтана и људских гласова. Позно септембарско време, а све уцветало и мирисно захваљујући планини која обуздава врели сахарски ваздух. Град Маракеш слови за најоријенталнији град - место у којем се могу остварити снови 1001-не ноћи - место луксуза, место базара, место у којем време стоји још од средњег века...
Већ следећег јутра одлазимо у медину - трговачки део или - неки други свет, нестваран и безвремен... ваздух је испуњен мирисом траве, чују се отегнуто-пискави звуци помешани са људским жамором... На плочнику су кујунџије, продавци месинга, лустера и голубова.
У јеврејском четврти Мелах су јединствени дућани - без врата. Мајушни простор довољан за само једног човека и тезгу на којој шије, продаје, премерава свилу, гајтан, пилиће...
»Бонжур мадам, сивупле мадам! Мадам, мадам, » салећу ме трговци и буљуци деце. Спас налазим у аутобусу који вози у Бехију ““ палату среће. Изузетно уређена и окружена вртовима и скривеним сеновитим одајама - припадала је харемским женама.