ПАЖЊА КРПЕЉИ

Сезона уједа крпеља траје од пролећа до касне јесени, међутим, због топле зиме ове године није ни престајала. Још у јануару забележени су случајеви обољевања животиња болестима које преносе ови ектопаразити. Највише их има у природи. Слађана Јанушевић Ракић, дипломирани ветеринар Ветеринарске станице Шабац, истиче да су крпељи паразити који преносе многе болести, али да нису сви опасни ни заражени.
-Болест се преноси када узрочник, преко пљувачке крпеља пређе у крв животиње или човека. Могу пренети различите вирусе, бактерије и паразите. Најзначајнији су: пироплазмоза (бабезиоза), филариоза, ерлихиоза, борелиоза. Бабезиоза је најчешћа, а симптоми који се јављају су повишена температура, анемија, жутица, апатија, повраћање. Доста је, међутим, случајева са атипичном клиничком сликом, што отежава правовремено дијагностиковање болести, а самим тим и лечење, каже Јањушевићева.
Када дође до уједа крпеља, обавезно је што пре га уклонити. Јањушевићева упозорава да је неопходно пратити стање љубимца, а у случају да је паразит био заражен у року од једног до три дана појавиће се симптоми. Наглашава да је, ипак, превентива најбоља. Љубимце је могуће заштитити купањем антипаразитским средствима, накапавањем ампула у кожу или стављањем антипаразитских огрлица.
-Трајање заштите је од месец дана (ампуле) до седам месеци (огрлице). Не постоји вакцина која би заштитила од болести које преносе крпељи. Превенција је, свакако и јефтинија од лечења, које подразумева преглед, терапију и опсервацију. Лечење, такође, не пружа заштиту од нових уједа. На жалост, у амбуланту долази доста запуштених случајева болести, јер се симптоми не препознају одмах. Услед компликација може доћи до акутног оштећења бубрега, нерава, али и смрти. Од почетка ове године, у односу на претходне, значајно је повећан број љубимаца заражених бабезиозом. Само прегледом крви се може успоставити тачна дијагноза, каже Јањушевићева.