ЗАБОРАВЉЕНО

Веома брзо и изузетно лако предајемо се забораву. Много је прастарих обележја српског рода, од којих ћу споменути само неколико, илустрације ради: неслога, сујета, злоба, пакост, таворење, таљигање, заборављање... Овде и сада упирем светлости сноп на насловљено. Свим другим ентитетима се одужих у небројеним минијатурама и шустиклицама, које чекају свога издавача.
Веома кратко памћење однеговасмо из историје, па нам је још увек недовољно ратних опустошења, разарања, осиромашења и денаталитета. Оставимо историју и наша понављања кроз њена репризирања и наша погрешна поученија, уместо наравоученија, по Доситеју. Овогодишње наша громадно заборављање постављам на репертоар свеопште пажње. Збила се поплава библијских размера по Мачву и “Српски Верден“ ““ Шабац. По мелосу и етосу Бранка Радичевића... “Дође човек један однекуда, па како се доити ливаде травурине нестајати стаде... “ ““ људина, генерал Диковић, са својим неустрашивим борцима, одагна набујалу Саву и све њене преливе... Најотровнији отпад Србије, подмукло депонован, сабиран и лагерован, чекао је своју фитиљну искру у магацинима бивше ХИ “Зорка“... Судбина Обреновца била би надмашена, јер би од “Заслона“ и “Града светлости“ остало само име, попут Бопала у Индији, коме је хемија однела и 200.000 житеља.
Заборависмо претећи, навирући и потоп несагледивих размера. Заборависмо надчовечанску битку са разјареном водом, која је неконтролисано и снагом цунамија незауставно притицала из свих сливова наше Саве. Све време, даноноћно, несебично, дионизијски, попут Вожда Карађорђа у своје и незаборавно време... Очува животе свих Шапчана и свих приспелих да својим животима одбране митски и град младих, како сам одавно сагледао базни ресурс нашег Шапца. Стратешко и визионарско сагледавање генерала Диковића уроди плодом. Двадесетпет километара насипа остаде да се памти до задњег даха свих затечених у воденом окружењу, које се разливало на сваком небрањеном делићу обала, бедема и насипа. Мозак генерала Диковића и свих његових “бојовника“, како би то рекао бесмртни Бранко Ћопић, радио је снагом свих својих потенцијала.
Ројиле су се и множиле речи хвале док “мирна“ Сава није почела да опада. Вео заборава, попут плаштанице, прекрио је све наше захвалности Диковићу. Застајући пред неопростивим заборавом свих нас. Просветљење ме је позвало да учиним корак и предлог за унапређење генерала Диковића у почасног грађанина Шапца! Молим Скупштину града Шапца да обави свој део посла и тиме искаже поштовање свих захвалних житеља.