ПРЕД СЕТВУ
СКУПО, СКУПЉЕ, НАЈСКУПЉЕ...
Ратари знају да без квалитетне сетве, нема богате жетве али су немоћни пред скупоћом неопходног репро-материјала. Сналази се како ко стигне
Много тога се уротило против сељака, а сетва један од најзначајнијих задатака не може да чека. Приближавају се оптимални рокови, а ни сељаци не “седе скрштених руку“. Поједини су с првим лепим данима пролећа већ на њивама. Разбацују вештачко ђубриво по пшеници. Истина мањи број, јер им недостају средства за неопходну прихрану овог усева.
С друге стране неки врше припрему земљишта, употребом сетвоспремача, тањирача или дрљача, за сетву најчешће кукуруза. Појединци су укључили и мобилне телефоне у сврху бржег обављања ових радова. Тако најбрже комуницирају у пољима и уговарају у већем случају предсетвене радове.
Истресају сламарице
И на селу се тешко долази до готовог новца, који је неопходан за куповину прескупог репро-материјала, потребног за сетвене радове. Због тога ће многи приступити редукованој сетви, што ће нема сумње оставити лоше последице на приносе. Опет се сналази ко како стигне, а помоћи је мало.
- Остали смо сами. Држава чини напоре да нам помогне али све то је мало и споро. Било какву рачуницу не би требало изводити. Како год окренеш, све је на нашу штету, зато боље оловку не узимати у руке. Вреба искушење, њиву оставити незасејану, каже Аврам Гишић, пољопривредник из Белотића.
Он и многи други ратари су израчунали да за сетву једног хектара треба неколико десетина хиљада динара, приде ако немаш своју механизацију, “надрљао си“, добацују нећеш ни качамак јести.
Ратари, које смо срели на једном од откупних места за млеко, коментаришу да најзначајнији сељачки производи појефтине и тешко их је продати и наплатити, баш у ово време. То се углавном односи на товне свиње и млеко, мада су у последње време и на овом плану учињени значајни кораци од стране државних органа.
- Сељак је “тврд орах“, наглашавају и додају : “Поједини домаћини истресају из сламарица и последње динаре, да би засејали њиве. Њих је просто срамота да остану у парлогу.“
Кукуруза највише
Како год рачунали кукуруз ће и ове године заузети највише простора на њивама у Србији. Процене стручњака су да ће “краљ њива“, како га је назвао доктор Ђорђе Јоцковић, признати селекционар Научног института за ратарство и повртарство у Новом Саду бити засејан на преко милион хектара. Близу стотину заузеће на пољима у Мачванском округу. У шабачком крају за кукурузом знатно заостају по планираним површинама за сетву соја, јечам, поврће, крмно биље...
- Време сетве на основу искуства и савета стручњака треба да одаберу сами ратари. Старо је правило да раније боље роди али за ницање, поред влаге неопходна је и одговарајућа температура земљишта, на коју не би требало заворавити, каже Јоцковић.
С друге стране неки врше припрему земљишта, употребом сетвоспремача, тањирача или дрљача, за сетву најчешће кукуруза. Појединци су укључили и мобилне телефоне у сврху бржег обављања ових радова. Тако најбрже комуницирају у пољима и уговарају у већем случају предсетвене радове.
Истресају сламарице
И на селу се тешко долази до готовог новца, који је неопходан за куповину прескупог репро-материјала, потребног за сетвене радове. Због тога ће многи приступити редукованој сетви, што ће нема сумње оставити лоше последице на приносе. Опет се сналази ко како стигне, а помоћи је мало.
- Остали смо сами. Држава чини напоре да нам помогне али све то је мало и споро. Било какву рачуницу не би требало изводити. Како год окренеш, све је на нашу штету, зато боље оловку не узимати у руке. Вреба искушење, њиву оставити незасејану, каже Аврам Гишић, пољопривредник из Белотића.
Он и многи други ратари су израчунали да за сетву једног хектара треба неколико десетина хиљада динара, приде ако немаш своју механизацију, “надрљао си“, добацују нећеш ни качамак јести.
Ратари, које смо срели на једном од откупних места за млеко, коментаришу да најзначајнији сељачки производи појефтине и тешко их је продати и наплатити, баш у ово време. То се углавном односи на товне свиње и млеко, мада су у последње време и на овом плану учињени значајни кораци од стране државних органа.
- Сељак је “тврд орах“, наглашавају и додају : “Поједини домаћини истресају из сламарица и последње динаре, да би засејали њиве. Њих је просто срамота да остану у парлогу.“
Кукуруза највише
Како год рачунали кукуруз ће и ове године заузети највише простора на њивама у Србији. Процене стручњака су да ће “краљ њива“, како га је назвао доктор Ђорђе Јоцковић, признати селекционар Научног института за ратарство и повртарство у Новом Саду бити засејан на преко милион хектара. Близу стотину заузеће на пољима у Мачванском округу. У шабачком крају за кукурузом знатно заостају по планираним површинама за сетву соја, јечам, поврће, крмно биље...
- Време сетве на основу искуства и савета стручњака треба да одаберу сами ратари. Старо је правило да раније боље роди али за ницање, поред влаге неопходна је и одговарајућа температура земљишта, на коју не би требало заворавити, каже Јоцковић.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
