НЕПОКАЈАНОМ СВОМ

Знаш како
ти си неминовност
а двојство је у мени

Ниси ти од мене направио
две жене
него си нас волео обе
неминовно
непоновљиво
неопростиво си присутан
као вечерас
и јеси и ниси
могао би бити ти

Кораком убрзана молитва
као брзалица
Ход као ходочашће
неком немом непокајаном свом
Можда је требало да трчим
можда је требало да вичем
као Мојсије
да се сједини
неприродно, нагло раздвојено
Црвено море
крви наше

Она сам што хода за тобом
и она што од тебе бежи
а ти си силуета у светлости фарова
што нестаје пут вашаришта
где се сваке јесени
игра рулет на зиду смрти
Знам да си то био ти