ОСМОРО НА ПОЛА КИЛОМЕТРА

Ко каже да мачванско село одумире? Девојчице и дечаци рођени од маја прошле до јуна ове године из улице Стефана Немање у Мачванском Белотићу, удаљени једно од другог само 500 метара, то практично демантују. Њихове мајке и очеви су изузетно млади. Опредељени да освеже живот на селу и повећају број његових житеља. Свима поручују да је време за бебе. Тако се село најбоље брани од најезде свакојаког зла, а посебно оног што се протеклих година, надвило над највећом српском равницом и прети јој одумирањем.
Прича се још да село стари и нестаје. На сваком кораку у готово сваком мачванском селу доста је пустих дворишта и напуштених кућа. Из њихових димњака се одавно не виори дим нити чује дечји плач. Нажалост, то је истина. По попису становништва у Мачванском округу од 1991. до 2001. године „нестало“ је цело једно село, величине данашњег Дубља, са око 5000 становника.
А у улици Стефана Немање у Мачванском Белотићу, која се некад звала „каљава мала“, рађају се деца.
- Наш циљ је опстанак породице и села. А то се може постићи само новим рађањем. Не каже се бадава да су деца наша будућност. Та већ помало отрцана фраза за нас је нови живот на селу, који му могу вратити само његови млади житељи, поручује двадесетдвогодишња Андриана Стекић, удата за Ивана истог годишта. Андриана је пре двадесетак дана постала мајка. Родила је Анђелу, најмлађе дете из Немањине улице. Њеним доласком на свет некадашња „каљава мала“, данас узана али асфалтирана улица на дужини од пола километра добила је за годину дана осмог новог житеља. Анђелина бака Јасмина, тек је прешла четрдесету, а деда Мирољуб се ближи педесетој. Углас говоре да је унука у њихову кућу унела доста радости. Још срећнији би били да Андриана и Иван наставе и разгранају „гнездо“ Стекића.
Најстарији у веселој дружини Немањине улице је четрнаестомесечни Лазар. Он је првенац Светлане (36) и Војислава (41) Шобића из Белотића...