Инфо

21. мај 2015.21. мај 2015.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

ПРВА ЖЕНА ЛЕКАР У СРБИЈИ

Ступајући у живот и ходећи њиме у потрази за смислом човеку није дато да предвиди све замке и искушења које га чекају Можда, када би то знао, не би истрајао на путу потраге, већ би због страха и неверице одустао. Само посвећени избегну сваку дилему и пронађу смисао свога живљења. Свакако да их на том путу прати промисао, упућује нужност и награђује случајност. Пример напред написаног је живот др Драгиње -Драге Љочић, прве жене лекара у Србији.
Промисао Господња да се Драгиња - Драга Љочић роди у Шапцу 1855. године од оца Диме и мајке Марије, као пето дете. Након изгубљеног судског спора са Куртовићима (незадовољан исходом суђења Дима Љочић је са истомишљеницима организовао сатиричну сахрану „правде“ у Шапцу) осиромашени родитељи су по нужности одлучили да децу шаљу у школе, ради обезбеђења сигурнијег и извеснијег живота. Па су тако синови: Ђура, Светозар и Михаило ступили у војну школу Јелена у учитељску а најмлађу Драгу као своју миљеницу, повела је њена учитељица Персида Пинтереовић у Београд, пошто је постала предавач на Високој школи.
Случајност у животу Драге Љочић је једно сазнање да је једна Енглескиња постала лекар због које је донела чврсту одлуку да студира медицину Власти јој нису дале стипендију али она одлази у Цирих и са 17 година уписује се на Медицински факултет 1872. године. Тада је Циришки универзитет једини у Европи прихватио да и жене студирају медицину.
Марљива, савесна и упорна Драга, уз помоћ браће, успева да студира, а кад избије српско-турски рат 1876. године она у националном заносу пре-кида студије, те као и Лаза Лазаревић у Берлину враћа се у Србију да помогне. Њеном идејом бивају одушевљене колегинице Рускиње, па са Драгом у Србију долази пет Рускиња. Једна од њих, Марија Фјодоровна Зиболд, свој живот посветиће Србији и умреће у дубокој старости 1939. године у Београду (и ту сахрањена уз војне почасти као српски официр). По завршетку рата Драга се враћа у Цирих и окончава студије 1879. године. Њен дипломски рад је био насловљен Прилог оперативној техници фибромиома материце.
Са окончањем студија чинило се да су окончане и тешкоће. Али, тешкоће докторки Драги тек следе. Наиме, у Србији се још не осећа европски дух па њена молба за радну дозволу не бива услишена, већ Министарство здравља формира стручну комисију која треба да провери њено знање. Заправо, др Драга је својим знањем фасцинирала комисију. Дозволу за рад је добила, али не и посао. После много покушаја тек 1882. године коначно бива примљена у државну службу али са звањем (и платом) лекарског помоћника. Ова одлука побудила је у докторки Драги жељу да поведе вишедеценијску борбу за родну и професионалну равноправност. Удајом за Рашу Милошевића, једног од трибуна Радикалне странке, њен положај је додатно био отежан. Раша бива оптужен за организовање и учешће у Тимочкој буни и осуђен на смрт. На срећу залагањем Марије Фјодоровне Зиболд, Русија и Аустрија интервенишу па краљ Милан смртну казну преиначује у временску.
Избијањем српско-бугарског рата 1885. године Драга са једногодишњом ћерком Споменком и мужем на робији прихвата дужност да буде једини лекар у три болнице: Општој државној, Заразној и Болници за рањене. Поред тога ради у амбуланти за сиротињу. Овакав рад је био њен прилог борби за равноправност у правима са мушкарцима, против потцењивања од стране администрације и, уопште, за вредновање женског рада.
Због сталне борбе за правду 1889. године бива отпуштена из државне службе. Свеједно, већ је њен углед довољно велики те јој олакшава даљу борбу. У међувремену Раша је стигао са робије, па уз прворођену ћерку Споменку стижу још три ћерке: Радмила, Зорка и Олга. Драга и даље држи амбуланту за сиротињу ради за раднике Монопола, ради у Задужбини Николе Спасића, преводи стручну литературу учествује у раду Српског лекарског друштва. Са милосрдним људима оснива Материнско удружење, први је лекар у тек основаном Дому за нахочад, и оснива Српски народни женски савез 1906. године. Неуморна и упорна све више постаје институција сама собом. Ћерка Радмила такође завршава медици-ну у Цириху 1911. године.
Србију опет чекају ратови, др Драга балканске ратове проводи у Београду а по избијању Првог светског рата одлази прво у Ниш, а потом преко Скопља у избеглиштво - Рим, Лозана, Женева. Тамо организује прикупљање помоћи за српске заробљенике по аустроугарским логорима. Муж Раша и ћерка Радмила прелазе албанску Голготу и састају се у Швајцарској. По завршетку рата сви се враћају кући, а Драга посебним указом бива враћена у државну службу 1919. године, после 20 година. Опет је неуморна, организује прикупљање средстава за градњу Меморијалне болнице „Др Елси Инглис“ на Дедињу у знак захвалности енглеским и шкотским лекарима.
Живот Драге Љочић угасио се петог новембра 1926. године у Београду. По њеној смрти, као првој жени лекару у Србији, посвећена јој је једна соба у болници на Дедињу.
Бурно житије и лекарско доброчинство др Драге Љочић није развејало време. Одважном борбом делатно је потврдила како се остварују животни снови, брани достојанство и воли отаџбина. Хвала јој за све!

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa