ИЗАЖАЊАЦ У КЛЕЊУ
СЛАВА И ХВАЛА ЊИВАМА
Прошле недеље у атару села Клења, познатијем по називу Авлије, код колебе Јанка Ђурића, одржан је традиционални Изажањац, манифестација у славу и захвалност плодним мачванским њивама, које хране велики број људи. То је, каже домаћин овог дружења, сасвим тачно, без обзира што је земља у зависности од временских и других прилика, некад мање, некад више издашна.
- Управо таква, осредња је била овогодишња жетва пшенице. Некад се жело вршалицом коју сам ја купио 1983. године. Дуго сам другима пружао услуге. Ишло се од дворишта до дворишта, а амбари су били пуни жита. Било је богато и слатко за дугом софром, после тешког рада. Данас свега тога нема, а убирање летине обављају комбајни, веома брзо. Све у свему, опет треба да будемо захвални земљи. Род пшенице није био рекордан, али од њега се може произвести квалитетно брашно и добра погача, каже угледни домаћин Јанко.
За ову прилику крај улазних врата у старинско здање које је озидао пре више од пола века, окачио је старе фотографије, свежањ житног класја и косу. Позвао је свештенике, родбину и пријатеље, ради како каже одржања лепе традиције, старе више деценија.
- Да се не би све свело на гошћење, одлучио сам да позовем свештенике и ту обавимо молитву благодарења Богу. Пре 25 година овај скуп удостојио је својим присуством владика Лаврентије. Био је ту и наш славни сликар Милић од Мачве са сарадницима, присећа се наш домаћин.
Овог пута, после више од две деценије, крај Јанкове колебе благодарење ( молитву Богу) за благодет усева, служили су Ратко Полић, парох клењачки и Милован Ђурић, парох змињачко-скрађански.
Домаћин Јанко Ђурић, присетио се и анегдоте о називу овог поља мачванског. Авлије, потичу још из времена Јеврема Обреновића.
- Ради се о 1827. години, када су се тадашње власти одлучиле за ушоравање села. Тако су настали и атари Ћурковац, Савића јабуке, Грабље... У Авлијама је кажу било највише дворишта и тако, мало по мало одласком породица и формирањем села по пројекцији господара Јеврема, наста овај клењачки атар, каже Јанко. У близини је пут за Глоговац, а недалеко од колебе узвишење названо Црквени брег, домаћин Јанко каже да и овај пут за Глоговац, често зову Црквени пут.
- Управо таква, осредња је била овогодишња жетва пшенице. Некад се жело вршалицом коју сам ја купио 1983. године. Дуго сам другима пружао услуге. Ишло се од дворишта до дворишта, а амбари су били пуни жита. Било је богато и слатко за дугом софром, после тешког рада. Данас свега тога нема, а убирање летине обављају комбајни, веома брзо. Све у свему, опет треба да будемо захвални земљи. Род пшенице није био рекордан, али од њега се може произвести квалитетно брашно и добра погача, каже угледни домаћин Јанко.
За ову прилику крај улазних врата у старинско здање које је озидао пре више од пола века, окачио је старе фотографије, свежањ житног класја и косу. Позвао је свештенике, родбину и пријатеље, ради како каже одржања лепе традиције, старе више деценија.
- Да се не би све свело на гошћење, одлучио сам да позовем свештенике и ту обавимо молитву благодарења Богу. Пре 25 година овај скуп удостојио је својим присуством владика Лаврентије. Био је ту и наш славни сликар Милић од Мачве са сарадницима, присећа се наш домаћин.
Овог пута, после више од две деценије, крај Јанкове колебе благодарење ( молитву Богу) за благодет усева, служили су Ратко Полић, парох клењачки и Милован Ђурић, парох змињачко-скрађански.
Домаћин Јанко Ђурић, присетио се и анегдоте о називу овог поља мачванског. Авлије, потичу још из времена Јеврема Обреновића.
- Ради се о 1827. години, када су се тадашње власти одлучиле за ушоравање села. Тако су настали и атари Ћурковац, Савића јабуке, Грабље... У Авлијама је кажу било највише дворишта и тако, мало по мало одласком породица и формирањем села по пројекцији господара Јеврема, наста овај клењачки атар, каже Јанко. У близини је пут за Глоговац, а недалеко од колебе узвишење названо Црквени брег, домаћин Јанко каже да и овај пут за Глоговац, често зову Црквени пут.
Љ.Ђ.
Најновији број
30. април 2025.
