ОСВРТ
ЧИВИЈА
Постоје различита мишљења у погледу употребе саме речи чивија у Шапцу. Дефинитивно, она у овом граду има универзални значај. Готово све што у великој цивилизацијској вароши, још у доба Јеврема Обреновића, добро стоји, чивија је учврстила. Супротно, из свега онога што клима или стоји на стакленим ногама, извадили су чивију.
Било како било, белосветски вашар хумора и сатире који се одомаћио и постао обележје и карактеристика града Шапца, одржан је ове године 47. пут. Традиција је дакле испоштована, без обзира на дилему коме су Шапчани извадили чивију из кола, да ли краљу Милану Обреновићу или кнезу Михаилу.
Оно што је сасвим сигурно, забележено и у писаној форми у стара, како кажу златна времена, неки житељи Мачве, непрегледне српске равнице коју најбоље описује Јанко Веселиновић, волели су страсно шалу, песму, коње и узбудљиве проводе с претходним појмовима у вези. Од свих таквих “теревенки”, најчешће веселих ноћних забава по кафанама, најинтересантнији су били повраци кући у” веселом стању”. Публицисти, бележе да весељаци нису мимоилазили ни једну успутну кафану од шабачке “бандере”(данас сточна пијаца) целом дужином пута до Камичка (и данас добро знана шабачка четврт). Тада их је тамо било доста, а врхунац разоноде у “подгрејаном”, стању, због већ испијеног алкохола, кулминирао би у неугледној крчми на крају Камичка. Ту су онда “севале” разне догодовштине везане и за чивију.
То су организатори прве шабачке Чивијаде 1968. године имали у виду и чивију су” описали”, што су детаљније могли као “дугуљасти клин”, којим се причвршћује колски точак за осовину. С тим у вези је српски кнез Михаило Обреновић Шапчане назвао Чивијашима. Био је уверен да су му у овом граду скинули чивију са фијакера.
С друге стране, постоји и прича да је краљ Милан свраћао у некадашњу шабачку кафану “Европа” (налазила се на месту данашњих кафића у главној улици, близу општине). Краљ је кажу тамо волео да се коцка, посебно са Мачванима. И тако су му супарници, због коцкарског дуга напакостили, чупањем чивије с точка, после чега их је он назвао Чивијашима. Покушало се и са стручним истраживањем појма чивије али дилема је остала и она је по коментару неких учесника традиционалне шабачке манифестације хумора и сатире, вечна, баш као и овај, како га “крстише” белосветски вашар. Наравно, с временом су теме и садржаји мењани и допуњавани, беш као и председници чивијашке републике, који су своју фотељу уступали другима.
Шеретски дух је лутао у времену и увек проналазио нове начине израза уз дискретно скретање пажње на актуелне градске и државне проблеме до чијих решења се тешко долазило или је излаз накарадно одређиван.
Било како било, белосветски вашар хумора и сатире који се одомаћио и постао обележје и карактеристика града Шапца, одржан је ове године 47. пут. Традиција је дакле испоштована, без обзира на дилему коме су Шапчани извадили чивију из кола, да ли краљу Милану Обреновићу или кнезу Михаилу.
Оно што је сасвим сигурно, забележено и у писаној форми у стара, како кажу златна времена, неки житељи Мачве, непрегледне српске равнице коју најбоље описује Јанко Веселиновић, волели су страсно шалу, песму, коње и узбудљиве проводе с претходним појмовима у вези. Од свих таквих “теревенки”, најчешће веселих ноћних забава по кафанама, најинтересантнији су били повраци кући у” веселом стању”. Публицисти, бележе да весељаци нису мимоилазили ни једну успутну кафану од шабачке “бандере”(данас сточна пијаца) целом дужином пута до Камичка (и данас добро знана шабачка четврт). Тада их је тамо било доста, а врхунац разоноде у “подгрејаном”, стању, због већ испијеног алкохола, кулминирао би у неугледној крчми на крају Камичка. Ту су онда “севале” разне догодовштине везане и за чивију.
То су организатори прве шабачке Чивијаде 1968. године имали у виду и чивију су” описали”, што су детаљније могли као “дугуљасти клин”, којим се причвршћује колски точак за осовину. С тим у вези је српски кнез Михаило Обреновић Шапчане назвао Чивијашима. Био је уверен да су му у овом граду скинули чивију са фијакера.
С друге стране, постоји и прича да је краљ Милан свраћао у некадашњу шабачку кафану “Европа” (налазила се на месту данашњих кафића у главној улици, близу општине). Краљ је кажу тамо волео да се коцка, посебно са Мачванима. И тако су му супарници, због коцкарског дуга напакостили, чупањем чивије с точка, после чега их је он назвао Чивијашима. Покушало се и са стручним истраживањем појма чивије али дилема је остала и она је по коментару неких учесника традиционалне шабачке манифестације хумора и сатире, вечна, баш као и овај, како га “крстише” белосветски вашар. Наравно, с временом су теме и садржаји мењани и допуњавани, беш као и председници чивијашке републике, који су своју фотељу уступали другима.
Шеретски дух је лутао у времену и увек проналазио нове начине израза уз дискретно скретање пажње на актуелне градске и државне проблеме до чијих решења се тешко долазило или је излаз накарадно одређиван.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
