Инфо

26. новембар 2015.26. нов 2015.
ГРАДСКЕ ПРИЧЕ

ЋАМИЛ

Први пут сам га видео са братом, а изгледали су тако да је свако морао да се окрене за њима. Дуге косе досезале су до рамена падајући на избледеле „вијетнамке“, а чинило се да „Леви Страусс“ фармерице имају мањи обим од ноге. Широки каиш са месинганом шналом скоро да и није био потребан. Несигурно су ходали због каубојских чизама са високом потпетицом.
Причало се да су две године били у Африци, а злуради су говорили да су тамо, међу домороцима, подивљали и да их треба мало средити.
Кад је дошао у Гимназију, скратио је косу, али је ипак била нешто дужа, са израженим шишкама, а он је, честим покретима главе покушавао да их уклони са чела. Имао је антилоп ципеле, баш онакве какве сам увек желео да имам, али мајка није хтела да ми их купи, говорећи да ће на киши брзо да пропадну.
Тамно плавих очију, бледог лица, са понеком бубуљицом и мало повијених рамена, деловао је смирено. Није слушао када су професори предавали, а писао је када то нико није чинио. На часу је седео миран, гледајући негде у даљину, и никад није знао да настави тамо где је претходни ученик стао. Читао је индијску филозофију, али није нас тиме оптерећивао. Сваки разговор пропратио би срдачним смехом, понекад и када за то није било потребе, а са девојкама се љубазно опходио, не помишљајући на приближавање. Једном приликом је описао пролеће на енглеском језику, тако да су девојке ужариле образе, дечаци заћутали, а на силне професорове хвале остао је потпуно равнодушан. На фискултури се није гурао за лопту, јер му је сметао контакт ознојених тела, а када би лопта ипак дошла до њега, додавао је ономе који је највише викао. Приметио сам да ташну са књигама, после школе, оставља код теткице, да би је сутрадан, пре првог часа, узео. Свима се лепо јављао, уз благи наклон, а једном је устукнуо и пропустио нашу другарицу да прва прође. Пио је виски и пушио стране цигарете, а забављао се са девојком из града која је напустила школовање. Ишли су по граду, чврсто загрљени и нису се освртали на свет који се крстио, када би их угледао.
Нисам знао како да му се приближим. Почео сам да цртам вињете и да му за време часа шаљем на оцењивање. Пристао је на то. А затим сам почео апстракцију и када сам послао цртеж вергла, представљен са пар укрштених линија, гласно се смејао на сред часа.
Почели смо заједно да се враћамо кући. Причали смо о темама које сам ја започињао и био сам врло изненађен његовим добрим познавањем шаха, тениса, кошарке. Говорио је да се треба купати два пута дневно, јер човек тада постаје бољи. Све песме „Битлса“ је знао да свира на гитари, а на моје наваљивање, пристао је да су „Индекси“ наш најбољи састав.
Понављао је разред и свима нам је много недостајао. Звали смо га Ћамил.
Био је малолетан, кад се оженио.
Из књиге Бана Јанковића, „Врата на &

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa