Инфо

17. децембар 2015.17. дец 2015.
РАЗГОВОР СА МИЛОШЕМ АНТОНИЋЕМ, ОДБОЈКАШЕМ ИЗ ШАПЦА

Француска - земља одбојке

Ако не најбољи, онда један од најбољих одбојкаша које је Шабац икада имао, Милош Антонић, више од деценије каријеру гради у иностранству. Кренуо је од Шапца, преко Словеније, Црне Горе стигао до Египта, Либана, Кипра, Немачке, Румуније, а тренутно живи и ради у Француској. Са нама је поделио искуства о лиги, одбојци „галских петлова“, животу на Азурној обали и сетио се пријатних, али и ружних успомена током каријере.
После Словеније, Црне Горе, Египта, Либана, Кипра, Немачке, Румуније, актуелна одбојкашка дестинација је Француска ?
- Ове сезоне сам склопио сарадњу са тимом „Асон Волеј“, чланом Лиге Б Француске, односно другог ранга. Можда не значи пуно појам друге лиге, али верујте да је реч о јако квалитетном такмичењу. Правила допуштају да сваки тим има до 5 странаца, сваки тим у лиги је попуњен што се тих стандарда тиче, а много је и репрезентативаца својих земаља. У мом тиму има још три играча из Србије, са суперлигашким искуством. Дворане су испуњене, клубови врхунски организовани и све то Вам довољно говори о квалитету.
Француска је тренутно једна од водећих одбојкашких земаља, шампион Европе, победник Светске лиге. Јесу ли резултати пропорционални улагањима и популарности ?
- Бићу слободан да кажем да су свакако најбоља екипа Европе, али и света. Улагања у спорт су овде велика, а одбојка се јако воли и цени. Радили су системски, студиозно и резултати су морали доћи. Ко више прати одбојку, зна да њихов састав чини шест, седам врхунских играча, буквално свака позиција је попуњена врхунским играчем, а резерве би у 95 % других јаких репрезентација, били носиоци игре. Предуслов резултата била су улагања, а она су дошла због популарности овог спорта у Француској, то је тај низ који води до успеха. Уговори су врло озбиљни, поштују се до сваког детаља и сви радо долазе у Француску да играју.
Клуб је из малог града Оранж, на југу Француске ? Шта се може рећи о свакодневици у новом граду у коме проводиш део спортске каријере ?
- Оранж је најближе нашем појму „варошице“, дакле мало место, али као из бајке. Смештен на Азурној обали, прегршт историјских локалитета из периода старог Рима. Брзо се упознаје, још брже заволи. Култура мештана је таква да се странци јако поштују, одбојка се обожава, људи нас поздрављају на улици. Уживам у сваком тренутку. Иначе, уживам у сунцу јер је Оранж један од најтоплијих градова Европе по просечној температури.
Недавни терористички напади у Паризу, оставили су трага на целу Француску. Да ли се нешто променило у Оранжу после дешавања у Паризу?
- Тешко ми је и да се сетим тога. Овде није било проблема, осим, наравно, шока који смо доживели сви. Моје дубоко саучешће породицама свих настрадалих. Страха сигурно има, али се то не осећа у великој мери. Када се десио напад, одмах ми је кроз главу прошла ситуација из Египта, када сам играо у Ал Ахлију. Све буде у реду и онда један дан почињу немири на улицама, прави грађански рат, ја у стану данима, није безбедно за странце да изађу напоље, тај ужас и страх који сам осетио надао сам се да одлази у заборав, али онда чујемо за Париз и.... надам се више никада и никоме....
Наступао си у шест, седам земаља, играо на три континента, где си видео највећу помаму за одбојком, где је најпопуларнија ?
- Француска и Немачка свакако. Можда није најпопуларнији спорт, али је одбојка тамо врло популарна. Хале су пуне, навијање изврсно, мала места живе за одбојку, за утакмице, нешто што сваки спортиста жели да доживи.
Шта је проблем наше клупске одбојке и где је решење ?
- Улагања су премала, играчи врло млади одлазе, морају, и док је тако, таворење је судбина. Свака част Војводини за „Челенџ куп“, али то је, бојим се, само тренутни бљесак у општој сенци.
Ког периода се најрадије сећаш у својој каријери ?
- Свакако Кипар и та предивна сезона коју сам провео тамо. Било је то као једно дуго летовање са сјајним друштвом, где смо уживали и у напорима, радовали се тренинзима, утакмицама, изласцима, свему. Атмосфера у клубу и око клуба невероватна, а на крају титула првака, после деценије чекања. Кипар, уз Француску, свакако је земља где могу да замислим да живим дуже и по завршетку каријере.
Сваки нови ангажман је нова авантура, али, како године пролазе, јавља ли се умор од честих селидби, промена средине ?
- Богу хвала не. Још се радујем утакмицама, новим градовима, екипама. Ближим се четвртој деценији живота, али сам себи одавно одредио да ће каријера трајати докле год будем имао овакав осећај. Када ми тренинзи, припрема, рад, постану терет, то ће бити „збогом“ где год будем био у том тренутку. Радим оно што волим, живим од тога и то је најважније. Једини жал је што је спорт однео много тренутака са породицом, али то је цена.
Од претходног лета си у браку. Како се супруга прилагођава животу професионалног спортисте ?
- Супруга Марина ми је највећи ослонац. Моје обавезе нас често раздвајају, поразе на паркету доживљавам емотивно, долазим нерасположен кући, али само она зна како да ме врати, подигне, подржи, инспирише. Праве речи захвалности не постоје, све делују мале.

Где видиш себе у наредним годинама, који су твоји планови за даље ?
- Уговор ме веже за Оранж до јула 2016. године. Први смо у лиги убедљиво, елита је реалност и немам ништа против да дуже останем на југу. Поздрав за све читаоце са топлог југа Француске, срећна свима Нова година и Божић, пуно здравља, среће и успеха у 2016. години.
Улагања у спорт су у Француској велика, а одбојка се јако воли и цени. Радили су системски, студиозно и резултати су морали доћи
Код нас су улагања премала, играчи врло млади одлазе, морају, и док је тако, таворење је судбина. Свака част Војводини за „Челенџ куп“, али то је, бојим се, само тренутни бљесак у општој сенци
Оранж је најближе нашем појму „варошице“, дакле мало место, али као из бајке. Смештен на Азурној обали, прегршт историјских локалитета из периода старог Рима. Брзо се упознаје, још брже заволи
Д. Благојевић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa