Francuska - zemlja odbojke

Ako ne najbolji, onda jedan od najboljih odbojkaša koje je Šabac ikada imao, Miloš Antonić, više od decenije karijeru gradi u inostranstvu. Krenuo je od Šapca, preko Slovenije, Crne Gore stigao do Egipta, Libana, Kipra, Nemačke, Rumunije, a trenutno živi i radi u Francuskoj. Sa nama je podelio iskustva o ligi, odbojci „galskih petlova“, životu na Azurnoj obali i setio se prijatnih, ali i ružnih uspomena tokom karijere.
Posle Slovenije, Crne Gore, Egipta, Libana, Kipra, Nemačke, Rumunije, aktuelna odbojkaška destinacija je Francuska ?
- Ove sezone sam sklopio saradnju sa timom „Ason Volej“, članom Lige B Francuske, odnosno drugog ranga. Možda ne znači puno pojam druge lige, ali verujte da je reč o jako kvalitetnom takmičenju. Pravila dopuštaju da svaki tim ima do 5 stranaca, svaki tim u ligi je popunjen što se tih standarda tiče, a mnogo je i reprezentativaca svojih zemalja. U mom timu ima još tri igrača iz Srbije, sa superligaškim iskustvom. Dvorane su ispunjene, klubovi vrhunski organizovani i sve to Vam dovoljno govori o kvalitetu.
Francuska je trenutno jedna od vodećih odbojkaških zemalja, šampion Evrope, pobednik Svetske lige. Jesu li rezultati proporcionalni ulaganjima i popularnosti ?
- Biću slobodan da kažem da su svakako najbolja ekipa Evrope, ali i sveta. Ulaganja u sport su ovde velika, a odbojka se jako voli i ceni. Radili su sistemski, studiozno i rezultati su morali doći. Ko više prati odbojku, zna da njihov sastav čini šest, sedam vrhunskih igrača, bukvalno svaka pozicija je popunjena vrhunskim igračem, a rezerve bi u 95 % drugih jakih reprezentacija, bili nosioci igre. Preduslov rezultata bila su ulaganja, a ona su došla zbog popularnosti ovog sporta u Francuskoj, to je taj niz koji vodi do uspeha. Ugovori su vrlo ozbiljni, poštuju se do svakog detalja i svi rado dolaze u Francusku da igraju.
Klub je iz malog grada Oranž, na jugu Francuske ? Šta se može reći o svakodnevici u novom gradu u kome provodiš deo sportske karijere ?
- Oranž je najbliže našem pojmu „varošice“, dakle malo mesto, ali kao iz bajke. Smešten na Azurnoj obali, pregršt istorijskih lokaliteta iz perioda starog Rima. Brzo se upoznaje, još brže zavoli. Kultura meštana je takva da se stranci jako poštuju, odbojka se obožava, ljudi nas pozdravljaju na ulici. Uživam u svakom trenutku. Inače, uživam u suncu jer je Oranž jedan od najtoplijih gradova Evrope po prosečnoj temperaturi.
Nedavni teroristički napadi u Parizu, ostavili su traga na celu Francusku. Da li se nešto promenilo u Oranžu posle dešavanja u Parizu?
- Teško mi je i da se setim toga. Ovde nije bilo problema, osim, naravno, šoka koji smo doživeli svi. Moje duboko saučešće porodicama svih nastradalih. Straha sigurno ima, ali se to ne oseća u velikoj meri. Kada se desio napad, odmah mi je kroz glavu prošla situacija iz Egipta, kada sam igrao u Al Ahliju. Sve bude u redu i onda jedan dan počinju nemiri na ulicama, pravi građanski rat, ja u stanu danima, nije bezbedno za strance da izađu napolje, taj užas i strah koji sam osetio nadao sam se da odlazi u zaborav, ali onda čujemo za Pariz i.... nadam se više nikada i nikome....
Nastupao si u šest, sedam zemalja, igrao na tri kontinenta, gde si video najveću pomamu za odbojkom, gde je najpopularnija ?
- Francuska i Nemačka svakako. Možda nije najpopularniji sport, ali je odbojka tamo vrlo popularna. Hale su pune, navijanje izvrsno, mala mesta žive za odbojku, za utakmice, nešto što svaki sportista želi da doživi.
Šta je problem naše klupske odbojke i gde je rešenje ?
- Ulaganja su premala, igrači vrlo mladi odlaze, moraju, i dok je tako, tavorenje je sudbina. Svaka čast Vojvodini za „Čelendž kup“, ali to je, bojim se, samo trenutni bljesak u opštoj senci.
Kog perioda se najradije sećaš u svojoj karijeri ?
- Svakako Kipar i ta predivna sezona koju sam proveo tamo. Bilo je to kao jedno dugo letovanje sa sjajnim društvom, gde smo uživali i u naporima, radovali se treninzima, utakmicama, izlascima, svemu. Atmosfera u klubu i oko kluba neverovatna, a na kraju titula prvaka, posle decenije čekanja. Kipar, uz Francusku, svakako je zemlja gde mogu da zamislim da živim duže i po završetku karijere.
Svaki novi angažman je nova avantura, ali, kako godine prolaze, javlja li se umor od čestih selidbi, promena sredine ?
- Bogu hvala ne. Još se radujem utakmicama, novim gradovima, ekipama. Bližim se četvrtoj deceniji života, ali sam sebi odavno odredio da će karijera trajati dokle god budem imao ovakav osećaj. Kada mi treninzi, priprema, rad, postanu teret, to će biti „zbogom“ gde god budem bio u tom trenutku. Radim ono što volim, živim od toga i to je najvažnije. Jedini žal je što je sport odneo mnogo trenutaka sa porodicom, ali to je cena.
Od prethodnog leta si u braku. Kako se supruga prilagođava životu profesionalnog sportiste ?
- Supruga Marina mi je najveći oslonac. Moje obaveze nas često razdvajaju, poraze na parketu doživljavam emotivno, dolazim neraspoložen kući, ali samo ona zna kako da me vrati, podigne, podrži, inspiriše. Prave reči zahvalnosti ne postoje, sve deluju male.

Gde vidiš sebe u narednim godinama, koji su tvoji planovi za dalje ?
- Ugovor me veže za Oranž do jula 2016. godine. Prvi smo u ligi ubedljivo, elita je realnost i nemam ništa protiv da duže ostanem na jugu. Pozdrav za sve čitaoce sa toplog juga Francuske, srećna svima Nova godina i Božić, puno zdravlja, sreće i uspeha u 2016. godini.
Ulaganja u sport su u Francuskoj velika, a odbojka se jako voli i ceni. Radili su sistemski, studiozno i rezultati su morali doći
Kod nas su ulaganja premala, igrači vrlo mladi odlaze, moraju, i dok je tako, tavorenje je sudbina. Svaka čast Vojvodini za „Čelendž kup“, ali to je, bojim se, samo trenutni bljesak u opštoj senci
Oranž je najbliže našem pojmu „varošice“, dakle malo mesto, ali kao iz bajke. Smešten na Azurnoj obali, pregršt istorijskih lokaliteta iz perioda starog Rima. Brzo se upoznaje, još brže zavoli