НАЈБОЉИ ИЗБОР У ЖИВОТУ

На недавно одржаном годишњем коктелу Дирекције за пољопривреду града Шапца једну од специјалних награда је понела Весна Крстић из Поцерског Причиновића. Под њеним пластеницима који обухватају површину од једног хектара, годишње се произведе 335 тона раног парадајза, десет тона паприка, 10.000 салата и 20 тона краставчића. Све то се прода на домаћем тржишту, а највише у локалном ланцу “Транскомових” продавница. Пре три године, поред повртарства и спорадичног уплива у воћарство преко јагода, породично имање проширено са 3 хектара воћњака под крушком, дуњом, трешњом и шљивом. Ове године у плану подизање хладњаче мањег капацитета. Уколико се стекну услови, у будућности могућа озбиљнија производња ракије.
Све је почело пре десет година. Наиме, 2006. Весна је између државног посла у “Телекому” и идеје да “сама себи буде газда” изабрала ово друго. Та храбра одлука се вишеструко исплатила и како каже спада међу најбоље које је у животу донела.
-Ни у једном тренутку се нисам покајала. Најбитније је да човек ради оно што воли –тврди Весна.
Да би се неко успешно бавио пољопривредом, по Весниним речима, пре свега мора да буде добар организатор. Да има јасну визију циља који хоће да постигне и на путу ка њему слуша реч стручњака. Ни тежња ка сталном личном усавршавању није занемарљива.
-Све што вас занима можете данас наћи на интернету, неке ствари уосталом нема потребе ни да знате већ само да ангажујете стручњаке који ће да надгледају производњу. Имам добру, сталну екипу од пет радника и на мени је само да организујем посао –објашњава Крстићка.
На почетку сваке сезоне улагања су велика, проблема наравно има, али за себе каже да није од оних којих кукају тако да ретко и прича о њима. Субвенције државе су корисне, али их до сада није користила, док са неким од градских подстицајних мера има позитивна искуства.
Када говори о производима са њених парцела, Весна са поносом истиче податак да је оно минимално хемијски третирано.
-Реч је о 95 одсто органској производњи. Када нешто узгајате под пластеницима нема потребе за честим прскањем. Никада нисам радила на отвореном и претпостављам да је ситуација ту другачија. Ја моје јагоде често поједем чим одберем. Без прања, јер знам да су третиране само једном и то давно пре цветања- објашњава Весна.
У дому Крстића годишње се испече око 500 литара домаће ракије. Више се раздели пријатељима но прода, а о лиценцирању и озбиљнијој производњи се тек са времена на време размишља. Нема ни потребе, јер је Весна, тврди, задовољна садашњим стањем па за будућност не прави велике планове. Најважније јој је да “посао усклади са животом”, и жељом да од свог рада може и да ужива.
-Деца су велика. Син је у Новом Саду на ЕТФ, а ћерка је пред докторатом на Психологији и одселила се са породицом у Норвешку. Не верујем да ће било које од њих двоје наставити мој посао. Тако да не правим велике планове. Ове године желим да поставим мини хладњачу. За сада је то довољно јер оно на шта многи често забораве је да живот није само посао. Волим да радим, али волим и да путујем, да се дружим са пријатељима. Једноставно, волим да радим, али волим и да живим, шаљивим тоном закључује Весна.
Домаћа дуња “за лек”
На парцели од три хектара подигнут је воћњак у којем доминира крушка са 1.000 садница. Но без обзира на дупло већу бројност стабала виљамовке, Веснин адут за тржиште је дуња.
-Иако је имам само три године са дуњом сам најбоље прошла. Оно што нисмо продали отишло је у ракију. Њу смо пекли под мојим надзором. Сваку воћку сам отребила и извадила семенке, тако да не чуди да је коментар свих који су је пробали да ништа боље нису пили – каже Крстићка која је својом домаћом дуњом побила све сумње да жене не умеју да пеку ракију.