МИОМИР ФИЛИПОВИЋ-ФИЋА ИЗ РАДЕНКОВИЋА ДОБИТНИК ВУКОВЕ НАГРАДЕ
МАЈСТОР ПИСАНЕ РЕЧИ И ФУДБАЛА
Објавио 25 књига прича о људима на селу, из историје српског народа, хронике села, спортских клубова, лексикона општина, а поводом 40 година новинарског рада изашла је збирка “Људи и њихове ћуди“. Подршка за најсјајнију награду оца српске писмености стигла из 65 општина и градова Србије
Новинарство је заволео 1976. године када постаје сарадник Радио Београда на култној емисији “Село весело“. Уз више омладинских листова, Мачванин из Раденковића Миомир Филиповић- Фића, данас дописник београдске “Политике“ из Сремске Митровице, највише се задржао у новосадском „Дневнику“. Писао је и за најтиражније илустроване недељнике бивше државе ( “Илустрована политика“, “Нада“, “Дуга“... загребачка “Арена“, љубљански “Дневник“, сарајевска “Уна“ и “Сан“... ) Стварао је за телевизије Београд и Нови Сад, локалне радио и телевизијске станице... Поврх свега је објавио 25 књига прича о људима на селу, из историје српског народа, хронике села, спортских клубова, лексикона општина и школа...
Ове године поводом 40 година новинарског рада објављена му је књига “Људи и њихове ћуди“. Уз бројна претходна признања и награде, као круна, дошла је Вукова награда која ће му бити уручена осмог фебруара.
- Радује ме што сам за ово високо признање добио подршку представника 65 општина и градова Србије. Није изостала потпора Удружења новинара Србије, Савеза пољопривредних инжењера и техничара, Компаније Слобомир из Чикага... наглашава Филиповић.
У младости је играо фудбал и школујући се стекао звање фудбалског тренера, а својеврстан дуг према родном селу враћа обновом рада библиотеке, фудбалског клуба, КУД... Не изостају ни бројни писани трагови, као што је ових дана било издање књиге, хроника о Раденковићу.
Његова активност је непрестана, што се посебно огледа у оснивању Удружења културних стваралаца Србије “Завичај“, уређивању листа села Србије, “Сеоске новине“ које стижу на више стотина адреса. Уз све поменуто иде и оснивање Фестивала села Србије- ФЕСЕЛ, Сабора Филипа Вишњића, Фестивала српске песме посвећене Мији Крњевцу у Крњеву, Међународног фестивала новинара Село-прес и низа других културно-историјских светковина широм Србије. Тренутно је један од организатора Такмичења села Србије у извршној продукцији Културно-просветне заједнице Србије.
- Новинарство и фудбал остају моје велике љубави, наравно после породице и завичаја који су у корену свега. Определио сам се да овде стварам своју срећу и мислим да нисам погрешио, мада је било примамљивих понуда и из иностранства, каже на крају у овом обраћању за “Глас Подриња“, неколико дана пре уручења Вукове награде и обележавања 40 година успешног рада који свакодневно богати новим садржајима.
Ове године поводом 40 година новинарског рада објављена му је књига “Људи и њихове ћуди“. Уз бројна претходна признања и награде, као круна, дошла је Вукова награда која ће му бити уручена осмог фебруара.
- Радује ме што сам за ово високо признање добио подршку представника 65 општина и градова Србије. Није изостала потпора Удружења новинара Србије, Савеза пољопривредних инжењера и техничара, Компаније Слобомир из Чикага... наглашава Филиповић.
У младости је играо фудбал и школујући се стекао звање фудбалског тренера, а својеврстан дуг према родном селу враћа обновом рада библиотеке, фудбалског клуба, КУД... Не изостају ни бројни писани трагови, као што је ових дана било издање књиге, хроника о Раденковићу.
Његова активност је непрестана, што се посебно огледа у оснивању Удружења културних стваралаца Србије “Завичај“, уређивању листа села Србије, “Сеоске новине“ које стижу на више стотина адреса. Уз све поменуто иде и оснивање Фестивала села Србије- ФЕСЕЛ, Сабора Филипа Вишњића, Фестивала српске песме посвећене Мији Крњевцу у Крњеву, Међународног фестивала новинара Село-прес и низа других културно-историјских светковина широм Србије. Тренутно је један од организатора Такмичења села Србије у извршној продукцији Културно-просветне заједнице Србије.
- Новинарство и фудбал остају моје велике љубави, наравно после породице и завичаја који су у корену свега. Определио сам се да овде стварам своју срећу и мислим да нисам погрешио, мада је било примамљивих понуда и из иностранства, каже на крају у овом обраћању за “Глас Подриња“, неколико дана пре уручења Вукове награде и обележавања 40 година успешног рада који свакодневно богати новим садржајима.
Љ. Ђукић
Најновији број
25. април 2024.
