БРАЗДА ГОРДОСТИ

Гордост је особина која се сматра узроком многих грешака па и тежих епилога, каже наш саговорник који уз оштар мирис херцеговачког дувана приповеда.
- У селу у Посавотамнави живео кулак који је био и адвокат предашњи уз товаре блага и једну сестру. Стотине хектара плодне земље је уграбио бранећи убице и друге тешке случајеве да би се домогао и већег блага. На празнике, по једнима јесење а по другима пролећне у време припреме ораница за сетву терао је надничаре да ору уз опори коментар: Вране су пале на седму бразду, ори само...
Вредни сељани са бројном чељади радећи за порцију брашна само би се прекрстили и наставили даље. И тако све док се сестра није убола на трн а, пала у тешко стање. Потрошио је силне дукате на лекаре али она је и поред оздрављења видно храмала.
Заволела сестра сирому из суседног села, вели старина, крила од брата али авај поче да расте стомак.
И ту наста тишина а после дужег размишљања крете прича.
- И ту проради гордост још увек моћног кулака. Окупи сељане који су имали робија на претек и посла да се обрачунају са младим човеком. Како је зло хтело деси се убиство а млади човек је био ожењен и имао двоје деце, једно тек рођено. Сазнавиши за вест док је купала дете супруга га испусти и дете се удави. Би то велика жалост, две хумке у дану уз неутешну жену и мајку.
Гордио се адвокат и ослободио убице. У жељи да благо збрине у неколико каната превлачио је сандуке. Испадали су дукати, сиротиња их купила а, пола каната није стигло до циља. Много сандука блага је покрадено тек богат поста пуки сиромах. Сестра се опет разболе и умре у тешким мукама.
Било је тешко примити све промене и по предању у шуми у којој је убијен млади човек, баш уз дрве где је пао на уранак крсне славе обеси се најбогатији газда у округу.
Би то и крај великог царства у малом, несташе и зграде до последње цигле и остало закратко.
Ту старина изусти наук.
- Ничија није горела до зоре, те да се не треба гордити а, да помоћи севап бива, сведочи и сада тврдња појединаца да се у бреговима види светлост расутог блага. Гордост их приграбила, гордост изгубила. А оне вране на браздама нису стигле да испишу и завређену награду јер потомака не оста. Наук оном ко уме слушати а, богатство уз ум помути и слух. Чедо моје нека млађи знају јер паметан се учи на грешкама других, зборио беседник раскошних слика.
И потресних уз сав сјај дуката. Није злато све што сија рекао би неко. Оста само бразда гордости...