Писма Читалаца
ОДЛАЗАК ДОБРОГ ЧОВЕКА
У малом месту као што је Крупањ, људи се познају, срећу свакодневно, поздрављају са „добар дан, комшија“, иако се по имену не знају.
Библиотека „Политика“ је општинска, народна библиотека, центар свих збивања у Рађевини. Има око 580 читалаца. Као дугогодишњи библиотекар, већину читалаца познајем, знам шта читају, знам њихове бројеве у нашој картотеци. И видим, број 520 је добио новог читаоца! Како, зашто је избрисан претходни читалац, Божидар Живановић?
И онда схватим. Божидара Живановића, нашег деда Боже више нема. Умро је 16. октобра прошле године, а његов број и мисију дружења са књигом и библиотеком наставља његова ћерка Десанка Петровић с којом је живео и која му је била ослонац последњих година.
Божидар Живановић, наш деда Божа, родио се 1920. године и живео у Липеновићу, селу надомак Крупња. Био је узоран домаћин, служио за пример својим укућанима, комшијама, пријатељима.
Сећам се, пре тридесетак година, улази у библиотеку. Видим, човек у годинама, са села, са шубаром на глави и штапом у рукама. Пре него што уђе у библиотеку и каже добар дан, скида шубару, осмехне се стидљиво и објашњава да је дошао да се учлани. Нађе се времена за читање, кад се позавршавају послови у пољу, у штали, око куће. Уз књигу се, каже, најбоље одмара.
И тако, пре тридесетак година, деда Божа постаје наш читалац. Чита углавном књиге са историјском тематиком, пре свега из Другог светског рата. Годинама смо се дружили. И увек иста слика, улази са шубаром у руци, враћа прочитане књиге, брижљиво увијене да се не оштете и узима друге које ми предложимо и одаберемо, говорећи уз осмех да ми знамо шта он чита и да верује у нас и прихвата наш избор.
А кад су године притисле, болест све чешће везивала за кревет, деда Божа се није одрицао књиге. Долазиле су комшије, долазиле су ћерке да узму књиге за деда Божу. Кад више није могао да буде сам у кући у Липеновићу, пресељава се у Крупањ код ћерке Десанке. И не одриче се књиге. Напротив, чита сам, уз ћерку која је и сама читалац, а касније, кад није могао сам да држи књигу, ћерка му чита.
И тако, пре два месеца, умро је Божидар Живановић, деда Божа. Скроман човек, велики поштовалац и заљубљеник у писану реч, у књигу. Добар човек. Остају за њим сећања, успомене, пример изванредног, вредног читаоца и жеља да свака библиотека има свога деда Божу, човека и читаоца који ће бити узор млађима.
Библиотека „Политика“ је општинска, народна библиотека, центар свих збивања у Рађевини. Има око 580 читалаца. Као дугогодишњи библиотекар, већину читалаца познајем, знам шта читају, знам њихове бројеве у нашој картотеци. И видим, број 520 је добио новог читаоца! Како, зашто је избрисан претходни читалац, Божидар Живановић?
И онда схватим. Божидара Живановића, нашег деда Боже више нема. Умро је 16. октобра прошле године, а његов број и мисију дружења са књигом и библиотеком наставља његова ћерка Десанка Петровић с којом је живео и која му је била ослонац последњих година.
Божидар Живановић, наш деда Божа, родио се 1920. године и живео у Липеновићу, селу надомак Крупња. Био је узоран домаћин, служио за пример својим укућанима, комшијама, пријатељима.
Сећам се, пре тридесетак година, улази у библиотеку. Видим, човек у годинама, са села, са шубаром на глави и штапом у рукама. Пре него што уђе у библиотеку и каже добар дан, скида шубару, осмехне се стидљиво и објашњава да је дошао да се учлани. Нађе се времена за читање, кад се позавршавају послови у пољу, у штали, око куће. Уз књигу се, каже, најбоље одмара.
И тако, пре тридесетак година, деда Божа постаје наш читалац. Чита углавном књиге са историјском тематиком, пре свега из Другог светског рата. Годинама смо се дружили. И увек иста слика, улази са шубаром у руци, враћа прочитане књиге, брижљиво увијене да се не оштете и узима друге које ми предложимо и одаберемо, говорећи уз осмех да ми знамо шта он чита и да верује у нас и прихвата наш избор.
А кад су године притисле, болест све чешће везивала за кревет, деда Божа се није одрицао књиге. Долазиле су комшије, долазиле су ћерке да узму књиге за деда Божу. Кад више није могао да буде сам у кући у Липеновићу, пресељава се у Крупањ код ћерке Десанке. И не одриче се књиге. Напротив, чита сам, уз ћерку која је и сама читалац, а касније, кад није могао сам да држи књигу, ћерка му чита.
И тако, пре два месеца, умро је Божидар Живановић, деда Божа. Скроман човек, велики поштовалац и заљубљеник у писану реч, у књигу. Добар човек. Остају за њим сећања, успомене, пример изванредног, вредног читаоца и жеља да свака библиотека има свога деда Божу, човека и читаоца који ће бити узор млађима.
Горица Дивљаковић
Најновији број
24. април 2025.
