ПУТОВАЊЕ У МИР

Снажан емоционални набој и осећање заједништва, припадности истом, намученом и израњављеном народу, над којим је извршен геноцид у Великом рату, осетили смо у препуној сали Шабачког позоришта на пројекцији филма „Пут у рат“ Роберта Гокла. И признање на које се чекало један век ““ Срби нису криви за избијање Првог светског рата. И опроштај. Мир.
Знало се у научним круговима на Западу и раније да је Гаврило Принцип упалио шибицу у Европи која је била пуна барута, да је убиство Франца Фердинанда био само повод, а не разлог за избијање ратног сукоба, али тек је сада истина доступна широј европској популацији.
Када је, пре више од две године, историчар и један од уредника на аустријској државној телевизији ОРФ дошао да снима филм, сви смо били скептични и питали се да ли тај Бечлија намерава да прави ревизију историје по узору на Кристофера Кларка? После предавања у Народном музеју, када је изговорио реченицу „Крв наших предака је на нама“, схватили смо да је ово прича о покајању и пружена рука помирења. После пројекције, било је јасно да је Гокл постао наш пријатељ и да је заволео Шабац, у ком је започео снимање и урадио део филма.
-. Постало ми је јасно колики значај је Шабац имао у историји 20. века, који је био испуњен крвавим догађајима, како за Аустрију, тако и за Србију. Ми смо деца, унуци или праунуци оних који су учествовали у догађајима пре 100 година. Морамо се суочити са историјом и грешкама својих предака да бисмо остварили нови почетак у 21. веку. Филм је приказиван у многим европским градовима и надам се да може помоћи да стигнемо до заједничке Европе. Ми Аустријанци смо се до сада углавном бавили тамном страном Другог светског рата, а Први рат је био заборављен, многи нису знали ништа о њему, а нарочито не о томе шта се дешавало у Мачви. Мени је било непознато колико је рана остало које боле управо у овом граду. Радује ме да је после почетног неповерења дошло до сарадње, рекао је Гокл и захвалио граду Шапцу, историчарима Браниславу Станковићу и Милошу Ковићу, као и слависти Гордани Илић Марковић, без којих, како је рекао, не би могао да направи свој филм.
Објективан, са до сада необјављеним архивским снимцима, уз игране сцене и разговор са неколиким европским историчарима, филм је испричао снажну причу о сложеним догађајима који су заувек изменили Европу онакву каква је била пре 1914. године. Посебно су педантно портретисани ликови престолонаследника Франца Фердинанда и команданта Оскара фон Поћорека.
- Ово је балансиран однос према једној изузетно сложеној тематици. Уложен је велики напор да се ствари посматрају са неутралне позиције, онакве какве јесу. Први рат је страшно колективно искуство. На почетку је изгледао као рат великих империја, али се убрзо претворио у општу европску кланицу. У нашем добу када се диктира друга врста комуникација, визуелизација ове сложене тематике нуди све оно што је потребно за разумевање и подстиче позитиван емоционални однос према теми, рекао је историчар Милан Ристовић и додао да би требало да будемо захвални аутору за један објективан и одлично урађен посао.
Историчар Милош Ковић се сложио са колегом да је приказана нијансирана слика, са светлошћу и сенком, из различитих углова и са различитим друштвеним слојевима.
- За оно што се догађало у нашим крајевима у августу 1914. године, сазнао сам када сам у очевој библиотеци нашао књигу професора Станоја Филиповића „Злочини окупатора у Подрињу“. Био сам тада, као гимназијалац, шокиран оним што сам прочитао. Памтим чињеницу коју је Филиповић забележио ““ да су злочинци говорили наш језик. Оно што се дешавало на Источном фронту, потпуно је супротно догађајима на Западном. Овде се водио рат против цивила. То је једна од реченица у овом филму, која је јако важна. Аустроугарска је водила рат против сопствених грађана. Био је то геноцид, унапред испланиран, истакао је Ковић и додао да су ово драгоцени тренуци за Шабац и Србију.
Према речима кустоса Народног музеја Бранислава Станковића, чињеница да заједно седимо и посматамо своју историју може и требало би да буде предзнак једне лепше, нормалније и боље будућности за све нас.
ИСТОРИЈА, УЧИТЕЉИЦА БУДУЋНОСТИ
На дан пројекције филма, у Дуњића кући, заменик градоначелника Немања Пајић је примио госте и том приликом изразио захвалност.
- Радује ме перспектива из које сте снимили филм, јер то служи добром дијалогу и помирењу. Овај филм на објективан начин третира злочине у Првом светском рату, о чему се мало знало. Драго ми је и захваљујем на чињеници да је Шабац презентован у многим европским градовима, изјавио је Пајић.
Према речима Јоханеса Иршика, директора Аустријског културног форума у Београду, управо се из историје учи за будућност - Важно је у овом пресудном тренутку за Европу да увидимо да заиста не постоји алтернатива, осим заједничке, истакао је Иршик.
„Шабачки гимназијалци су, после 100 година, посетили место страдања у Лешници где су побијени житељи Прњавора. Морам признати да сам и ја по први пут обишао то место на коме постоји неугледан, мали споменик. Тамо смо ти отишли захваљујући Гоклу“.
историчар, Бранислав Станковић
*****
„ Многи Шапчани и Срби уопште, образовали су се у Бечу и Грацу пре Првог светског рата. По завршетку, Станислав Винавер је, записао: - Овде све мирише на меланж, на кафу са млеком и све је подрђено једном лаком луксузу и ту је та музика и та лепота Беча - Значи, већ тада се више није мислило на рат, него се гледало у будућност.“
слависта, Гордана Илић Марковић
*****
„Ако филм није савршен, то је само моја грешка, трудио сам се да колико је могуће објективно испричам ову причу са жељом да не остане мржња после свега. Сваки рат доноси жртве, али јака нација се одликује тиме да отворено говори о својој историји. Надам се да сам у томе успео“.
аутор филма, Роберт Гокл