Тетка Кајо,

у свађи сам са родитељима и волела бих да ми кажеш ко је у праву. Имам 15 година. Имам дечка и мама и тата то знају, упознали су га и знају да је ОК. Ствар је у томе што он иде у средњу школу у другом граду и можемо да се виђамо само викендом, чак не сваког викенда. Зато ја доста времена проведем на телефону, причам са њим преко вајбера, шаљемо једно другом поруке и тако то. Родитељи ми кажу да претерујем, чак ми некад одузму телефон! Можда ја и не бих толико висила на телефону, али мој дечко каже да му пропадне дан ако му се одмах не јавим или не пошаљем поруку.Не волим кад га разочарам, али већ ми је досадило и убеђивање са родитељима. Шта да радим?
Јана


Драга Јано,
Из твог писма видим да си растрзана између две стране: родитеља и дечка. Оно што се, међутим, не види на први поглед, мени изгледа најважније: где си ту ти? Као да си заборавила да ослушнеш свој глас. Мени се чини да тај гласић има што-шта паметно да ти каже. Јасно ми је да ти сметају родитељске забране. Размисли, ипак: да ли теби стварно прија тај осећај да мораш одмах да одговориш на поруку или позив? Ако себи искрено одговориш на ово питање, знаћеш шта ти је чинити. Тешко је бити раздвојен од своје љубави. Ипак, подједнако тешко је бити заробљен својом љубављу, зар не?
Тетка-Каја