БОЉА ЗЕМЉА
КАКО ЈЕ ПРОПАЛО НАШЕ СВИЊАРСТВО ““ ПОСЛЕДЊИ ТАНГО У МАЧВИ
Србија, своју државност, Сретење, празнике , модерни национални идентитет и све остало , може слободно да захвали једној групи скромних људи, сточара ““ свињарима. Наш народ је своју слободу извојевао тако што су свиње жирене по шумама Шумадије, Мачве, Стига, затим продаване аустријским трговцима, а од тог новца су касније финансирани устанци, куповина оружја и барута преко Саве и Дунава. Свиђало се то неком или не, можда се то не спомиње у говорима за Сретење, можда не постоји неки споменик који би то обележио, тек сточарима, можемо да захвалимо што уопште постојимо. Нико није копао руду у Борском руднику, нити угаљ у Колубари, него је гајио свиње и то је оно што нас је изградило и дало нам, надамо се слободну и независну земљу у којој живимо ““ Србију.
Тим тужније је онда, што се крећемо у таквом смеру да ће изгледа „право“ на то да се свињама баве у Србији имати свега пар људи. Потомци оних који су ослободили ову земљу, ускоро ће бити избачени са тржишта, и из овог посла.
Како нам се то догодило ?
Једноставно.
Замислите ситуацију у којој имате неког џина, голијата који би требало да скочи увис и неког нормалног човека од кога то исто захтевате, али том обичном човеку, при томе вежете ноге , поставите му тегове а онда обојици кажете „Хоп, хоп, хоп ... скачите ! “ . Да иронија буде већа, пошто наравно нормалан човек не може да скаче везаних ногу, на којима су тегови, прогласите га за неспособног и ненормалног. Управо то се догодило нашим свињарима. Свих ових година, ти људи раде у немогућим условима , и просто изненађује како пре нису пропали, а онда дођемо у ситуацију да их проглашавају за „неефикасне“. Ево, да мало погледамо шта је то неефикасно у тој причи ...
ТЕГ 1 : Сојина сачма
Цена сојине сачме у Европској унији је увек око 30% јефтинија него у Србији. Већина те сачме долази из Бразила и ради се о ГМ производу. Међутим, то је само сировина. У Србију без икаквих рестрикција можете да увезете колико год хоћете меса свиња које су товљене ГМ сачмом, али не можете да увезете сировину. Наравно, сви знамо за то да се то ради да би се сачувао монопол једне фирме, и то је савршено ““ у реду. Можда монопол и треба да се сачува, али не преко леђа наших свињара! Нема никакве, али никакве економске логике у томе да дозвољаваш увоз готовог производа, а забрањујеш увоз сировине. Наравно САДА се говори о томе да ће то бити промењено и наравно да хоће, јер велики системи из Немачке и Аустрије нису луди да дођу на наше тржиште Србије да раде под таквим условима. За њих ће у Србији то бити нови почетак али за многе наше свињаре то ће бити крај.
ТЕГ 2 : Ветеринарске услуге
Не постоји земља у свету где промет семеном свиња није потпуно слободан. Сточар може да купи семе, кад и од кога хоће, док год је нераст тестиран, здрав - и то је то. Једино је нечији накарадни мозак у Србији одлучио да сељаци не могу да легално купују семе и сами осемењавају своје животиње. Исто важи и за лечење. Промет ветеринарским лековима је потпуно слободан на Западу, за фармере, а наравно да се подразумева да сточар сам примењује све лекове. Нико није луд да зове ветеринара да даје гвожђе прасадима, јер је то потпуно траћење времена, и ветеринара и сточара. У Србији цвета црно тржиште лекова , али то не треба осуђивати, јер народ једноставно нема другог избора. Ипак , лекови купљени на црно су увек скупљи, а неко ту разлику мора да плати. То нас је вратило деценијама уназад што се тиче генетике и уопште свињарства. Такав систем рада уопште у којем неко „чува“ ветеринаре на један потпуно нездрав начин. Ветеринари су корисни и кључни за развој сточарства, али само на здравим основама.
ТЕГ 3 : Кредити банака
Свуда у Европи банке се утркују да сељацима дају кредите од испод 2% камате на 10 година. У Србији то није ни приближно тако. Великим делом и због политике НБС, због чувања нереалног курса динара , што има везе са социјалним миром итд. У сваком случају када постоји толика разлика у доступности капитала, сигурно је да наши свињари немају никакве шансе да у тој бици победе. А, капитал је за наше свињаре, све сем доступан.
ТЕГ 4 : Недостатак правног система
Не постоји ниједна земља у Европи где неко може да вам узме свиње и да их после не плати. У Србији је то могуће и то се релативно често дешава. Сточари су изложени и разним уценама при откупу а и касније, не постоји правна сигурност да ће им обећан новац бити исплаћен.
ТЕГ 5 : Немогућност извоза
ЕУ је ефектно „опколила“ Србију и затворила нас са свих страна. Са једне стране, гурају своју робу, са друге стране направили су ефективне ванцаринске баријере због којих су наше могућности да извеземо било где, па чак и у Русију, где би смо у теорији имали тржиште, врло мале. Наравно да су шансе да наше дубоко смрнуте полутке у транзиту , унесу свињску кугу на територију ЕУ , где иначе постоји у природним резервоарима, мање него да падне астероид и уништи сав живот на земљи , међутим они су направили правила спрам себе а не спрам нас. Другим речима, њих савршено не интересује то што је Србија ефектно одсечена од остатка света што се тиче извоза свињског меса. Можемо да извозимо у Македонију и Црну Гору, што отприлике значи - нигде посебно. То су мала тржишта. А, с друге стране, наше границе су широм отворене. Јасно је како то мора да се заврши.
И на крају уместо закључка, све ово ће се вероватно убрзо променити. Овакве ствари сигурно неће толерисати велики системи из ЕУ који долазе да буду господари кланичне индустрије и земље у Србији. За њих ће све ово врло вероватно бити промењено али за већину наших свињара ће до тада , игра већ бити завршена ... и остаће само тај последњи танго.
Нико није копао руду у Борском руднику, нити угаљ у Колубари, него је гајио свиње и то је оно што нас је изградило и дало нам, надамо се слободну и независну земљу у којој живимо ““ Србију.
Тим тужније је онда, што се крећемо у таквом смеру да ће изгледа „право“ на то да се свињама баве у Србији имати свега пар људи. Потомци оних који су ослободили ову земљу, ускоро ће бити избачени са тржишта, и из овог посла.
Како нам се то догодило ?
Једноставно.
Замислите ситуацију у којој имате неког џина, голијата који би требало да скочи увис и неког нормалног човека од кога то исто захтевате, али том обичном човеку, при томе вежете ноге , поставите му тегове а онда обојици кажете „Хоп, хоп, хоп ... скачите ! “ . Да иронија буде већа, пошто наравно нормалан човек не може да скаче везаних ногу, на којима су тегови, прогласите га за неспособног и ненормалног. Управо то се догодило нашим свињарима. Свих ових година, ти људи раде у немогућим условима , и просто изненађује како пре нису пропали, а онда дођемо у ситуацију да их проглашавају за „неефикасне“. Ево, да мало погледамо шта је то неефикасно у тој причи ...
ТЕГ 1 : Сојина сачма
Цена сојине сачме у Европској унији је увек око 30% јефтинија него у Србији. Већина те сачме долази из Бразила и ради се о ГМ производу. Међутим, то је само сировина. У Србију без икаквих рестрикција можете да увезете колико год хоћете меса свиња које су товљене ГМ сачмом, али не можете да увезете сировину. Наравно, сви знамо за то да се то ради да би се сачувао монопол једне фирме, и то је савршено ““ у реду. Можда монопол и треба да се сачува, али не преко леђа наших свињара! Нема никакве, али никакве економске логике у томе да дозвољаваш увоз готовог производа, а забрањујеш увоз сировине. Наравно САДА се говори о томе да ће то бити промењено и наравно да хоће, јер велики системи из Немачке и Аустрије нису луди да дођу на наше тржиште Србије да раде под таквим условима. За њих ће у Србији то бити нови почетак али за многе наше свињаре то ће бити крај.
ТЕГ 2 : Ветеринарске услуге
Не постоји земља у свету где промет семеном свиња није потпуно слободан. Сточар може да купи семе, кад и од кога хоће, док год је нераст тестиран, здрав - и то је то. Једино је нечији накарадни мозак у Србији одлучио да сељаци не могу да легално купују семе и сами осемењавају своје животиње. Исто важи и за лечење. Промет ветеринарским лековима је потпуно слободан на Западу, за фармере, а наравно да се подразумева да сточар сам примењује све лекове. Нико није луд да зове ветеринара да даје гвожђе прасадима, јер је то потпуно траћење времена, и ветеринара и сточара. У Србији цвета црно тржиште лекова , али то не треба осуђивати, јер народ једноставно нема другог избора. Ипак , лекови купљени на црно су увек скупљи, а неко ту разлику мора да плати. То нас је вратило деценијама уназад што се тиче генетике и уопште свињарства. Такав систем рада уопште у којем неко „чува“ ветеринаре на један потпуно нездрав начин. Ветеринари су корисни и кључни за развој сточарства, али само на здравим основама.
ТЕГ 3 : Кредити банака
Свуда у Европи банке се утркују да сељацима дају кредите од испод 2% камате на 10 година. У Србији то није ни приближно тако. Великим делом и због политике НБС, због чувања нереалног курса динара , што има везе са социјалним миром итд. У сваком случају када постоји толика разлика у доступности капитала, сигурно је да наши свињари немају никакве шансе да у тој бици победе. А, капитал је за наше свињаре, све сем доступан.
ТЕГ 4 : Недостатак правног система
Не постоји ниједна земља у Европи где неко може да вам узме свиње и да их после не плати. У Србији је то могуће и то се релативно често дешава. Сточари су изложени и разним уценама при откупу а и касније, не постоји правна сигурност да ће им обећан новац бити исплаћен.
ТЕГ 5 : Немогућност извоза
ЕУ је ефектно „опколила“ Србију и затворила нас са свих страна. Са једне стране, гурају своју робу, са друге стране направили су ефективне ванцаринске баријере због којих су наше могућности да извеземо било где, па чак и у Русију, где би смо у теорији имали тржиште, врло мале. Наравно да су шансе да наше дубоко смрнуте полутке у транзиту , унесу свињску кугу на територију ЕУ , где иначе постоји у природним резервоарима, мање него да падне астероид и уништи сав живот на земљи , међутим они су направили правила спрам себе а не спрам нас. Другим речима, њих савршено не интересује то што је Србија ефектно одсечена од остатка света што се тиче извоза свињског меса. Можемо да извозимо у Македонију и Црну Гору, што отприлике значи - нигде посебно. То су мала тржишта. А, с друге стране, наше границе су широм отворене. Јасно је како то мора да се заврши.
И на крају уместо закључка, све ово ће се вероватно убрзо променити. Овакве ствари сигурно неће толерисати велики системи из ЕУ који долазе да буду господари кланичне индустрије и земље у Србији. За њих ће све ово врло вероватно бити промењено али за већину наших свињара ће до тада , игра већ бити завршена ... и остаће само тај последњи танго.
Нико није копао руду у Борском руднику, нити угаљ у Колубари, него је гајио свиње и то је оно што нас је изградило и дало нам, надамо се слободну и независну земљу у којој живимо ““ Србију.
Урош Давидовић
Најновији број
25. април 2024.
