ЖИВОРАД - ЖИЋА КОЛАРИЋ ИЗ КЛЕЊА
КОЛЕБА НАС ОДРЖАЛА
Пет генерација Коларића негује породично стабло које је 1928. године засађено у атару Грабовца. Старинска грађевина одолева зубу времена и најбоље подсећа на период када су у употреби били јармови за стоку и плугови које су вукли коњи
Још пева петао на прагу колебе Живорада - Жиће Коларића у клењачком атару Грабовац. Домаћин је дубоко закорачио у седму деценију живота али с поносом говори о колеби у којој је одрастао уз деду Јована ““ Јоцу, солунског ратника.
Изградили смо је 1928. године на искрају Клења, а ближе Совљаку, где сам стекао доста пријатеља. Колебу је заволео и мој отац Милорад. Данас ми око ње много помаже син Горан и унук Александар. Многи су одавде отишли, а колебе запустили. Ми смо остали окружени бујном вегетацијом, незагађеном природом која мами и пружа потпуни мир и задовољство. Ту је домаћинство у малом: свиње, живина, доста пољопривредног алата, без кога је некада била незамислива обрада земље.
Изградили смо је 1928. године на искрају Клења, а ближе Совљаку, где сам стекао доста пријатеља. Колебу је заволео и мој отац Милорад. Данас ми око ње много помаже син Горан и унук Александар. Многи су одавде отишли, а колебе запустили. Ми смо остали окружени бујном вегетацијом, незагађеном природом која мами и пружа потпуни мир и задовољство. Ту је домаћинство у малом: свиње, живина, доста пољопривредног алата, без кога је некада била незамислива обрада земље.
Најновији број
25. април 2024.
