У ПОТРАЗИ ЗА ИСТИНОМ

Човек треба иза себе да остави неки траг, да заоре дубоко или плитко. Зависи од њега самог или неких околности, среће и других фактора који могу да утичу на то. Да не остане нешто празно иза њега, каже аутор романа „Црвене магле“ Душан Бабић. Управо следећи свој животни траг, поучен личним искуством, а у жељи да расветли тајне прошлости, у другом делу трилогије Бабић кроз слојевиту причу у два временска тока покушава да ослика трагику једне породице у послератном времену када је људска духовна мисао нестајала пред налетима новог друштвеног поретка.
У улози трагача аутор доноси на видело својеврсну потрагу за тајнама једног идеолошког злочина који се дубоко урезао у живот његовог јунака Пере остављајући му у аманет трајни жиг неподобне личности. Жиг срама настао очевом неправедном осудом и изненадном смрћу у лавиринтима злогласног Здања на спруду. „Време је да свет сазна шта је све људски ум способан да замисли и спроведе у дело“, каже у једном тренутку наратор приче, покушавајући да скине вео тајне са зидина Здања које стоји као неми сведок једног злочина. Злочина без казне и казне без кривице.
Крећући се својеврсном „спиралом тајни“, у коме аутор заједно са својим јунацима хода по „маргинама времена, места и учесника“, по речима рецезента прим. др Предрага Тојића, „расплет води кроз реалан свет, али и кроз онострани, заумни, понекад и тешко схватљив. Тежак је то положај и трагача и чувара тајни. Трагачи опседнути откривањем тајни посрћу, падају у меланхолију, потежу за пороцима, а чувари враћају савест. Опет на „кашичицу“ искључују се из јавности са уверењем да их жигосања и казне за учињено неће стићи. У тој психолошкој борби не одустају ни трагачи ни чувари тајни“.
„У мислима сам се обраћао Здању, постојећим непријатељима. Себи. Будућности која ми, до сада, није могла да изгледа светло. Погледајте, уверите се пси ужаса да постоји и једна друга, ова сурова стварност коју ви игноришете и презриво називате непланирано грешком. Можете да наставите да се снебивате, или учините нешто што ће да вас издигне изнад. Дошло је време за трежњење“, узвикнуће немо у једном тренутку скрхан животним недаћама Пера.
Питања много, претпоставки још више, у једној животној причи која сличи хиљадама других, а укорењеној у оној библијској о Каину и Авељу. Причи без краја и почетка. Свевременој, судбински предодређеној, људски непревазиђеној потреби сукобљавања у коме брат удара на брата, отац на сина, син на оца, а све зарад идеологија које дођу и прођу остављајући за собом прах и пепео из кога смо и сами постали.