ВЕЧЕ КОЈЕ СЕ ПАМТИ
АНКИНО МУЗИЧКО ПОСЕЛО
У дворани „Винавер“ у Анексу, протекле среде је, у оквиру обележавања 200 година од доласка Јеврема Обреновић у Шабац, одржан мултимедијални програм под називом „Анкино музичко посело“. Александра Ердевички Томић је надахнуто повела публику у златно доба, „кад су шуме нестајале да би улице настајале, кад су градови добијали ново рухо, кад су се ударали темељи нове државе, а кад се у Шапцу почело ударати у гитар и клавир“.
- Посебан свет музичких салона и посела, јавља се доласком Јеврема, најмлађег и јединог писменог од браће Обреновића на чело Шабачке нахије. Све што је било ново, Јеврем је доносио у Шабац, а тек потом се тај утицај ширио до Крагујевца, затим Београда и осталих делова Србије. Све првине осликавају Јевремову визију нове Србије, која се полако ослобађала турских стега и скромним корацима ходала ка Европи. Велики културни утицај, како у свом родном граду, тако и у Србији 19. века, извршила је Јевремова ћерка, Ана, коју су Шапчани од миља звали Анка, рекла је Александра.
Многи млади учени људи, који су боравили у Јевремовом конаку, утицали су на културну сцену Србије. Године 1829. Јеврем и Томанија су довели Димитрија Тирола и његову супругу Христину за учитеље своје деце. У конаку је постојала посебна соба у којој је Димитрије деци читао приче на француском и немачком језику, док је Тина држала часове лепог понашања. У Шапцу се у то време почело „ударати у гитар и клавир“ и то се може сматрати почецима развоја музичке културе у Србији, који се неизоставно везују за Јевремов дом и његову ћерку Ану. Убрзо је дошао и угледни учитељ музике Јосиф Шлезингер, први професионални музичар у Србији, који је подучавао Јевремову децу свирању клавира. На позив кнеза Милоша 1831. године је отишао у Крагујевац, а Јеврем са породицом у Београд у коме се наставља њихов културни и просветитељски утицај.
У сарадњи са ученицима Музичке школе „Михаило Вукдраговић“, КУД „Абрашевић“, „Старим звуцима“ и уметницима из групе „Комбинарт“, вишемесечно припремање програма се исплатило. Шапчани су уживали у музици минулих времена, које су дочарале и запослене у Библиотеци шабачкој Толингеровом „Црна ноћи“, опет у духу традиције ““ некада је у Читалишту шабачком постојало Певачко друштво.
- Циљ освежавања сећања је, не само да негујемо традицију, него и да је надограђујемо у данашњици, поручује Томићева.
- Посебан свет музичких салона и посела, јавља се доласком Јеврема, најмлађег и јединог писменог од браће Обреновића на чело Шабачке нахије. Све што је било ново, Јеврем је доносио у Шабац, а тек потом се тај утицај ширио до Крагујевца, затим Београда и осталих делова Србије. Све првине осликавају Јевремову визију нове Србије, која се полако ослобађала турских стега и скромним корацима ходала ка Европи. Велики културни утицај, како у свом родном граду, тако и у Србији 19. века, извршила је Јевремова ћерка, Ана, коју су Шапчани од миља звали Анка, рекла је Александра.
Многи млади учени људи, који су боравили у Јевремовом конаку, утицали су на културну сцену Србије. Године 1829. Јеврем и Томанија су довели Димитрија Тирола и његову супругу Христину за учитеље своје деце. У конаку је постојала посебна соба у којој је Димитрије деци читао приче на француском и немачком језику, док је Тина држала часове лепог понашања. У Шапцу се у то време почело „ударати у гитар и клавир“ и то се може сматрати почецима развоја музичке културе у Србији, који се неизоставно везују за Јевремов дом и његову ћерку Ану. Убрзо је дошао и угледни учитељ музике Јосиф Шлезингер, први професионални музичар у Србији, који је подучавао Јевремову децу свирању клавира. На позив кнеза Милоша 1831. године је отишао у Крагујевац, а Јеврем са породицом у Београд у коме се наставља њихов културни и просветитељски утицај.
У сарадњи са ученицима Музичке школе „Михаило Вукдраговић“, КУД „Абрашевић“, „Старим звуцима“ и уметницима из групе „Комбинарт“, вишемесечно припремање програма се исплатило. Шапчани су уживали у музици минулих времена, које су дочарале и запослене у Библиотеци шабачкој Толингеровом „Црна ноћи“, опет у духу традиције ““ некада је у Читалишту шабачком постојало Певачко друштво.
- Циљ освежавања сећања је, не само да негујемо традицију, него и да је надограђујемо у данашњици, поручује Томићева.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
