ДРИНСКА ЧУДЕСА НА ЦРНОБАРСКИ НАЧИН
“ДИНОСАУРУСИ“ У ВОДИ
На десетине стабала, често несвакидашњег облика, “допливавају“ Дрином у Црну Бару. Послуже као огрев али и изложбу чудесних фигура од дрвета, које је на својим фотографијама овековечио Миленко Илић
Да нема дринских дрвосеча, ова плаховита река би у мачванском приобалном делу, код Црне Баре била много “загушенија“ стаблима најразличитијих облика која реком плове, ко зна одакле и овде обично завршавају свој дуги пут. Поједини мештани су се специјализовали за њихово вађење из реке, сушење и сечу на одређену дужину, ради ложења.
Редак је пример мештанина Црне Баре, Миленка Илића који често извлачи ова стабла из реке, пере и припрема, а све у циљу фотографисања, како би сам рекао овековечавања за сва времена.
- Дрина је моја непресушна инспирација, а ова стабла дошла су само као добар додатак. Мислим да оно што ова река обликује, ретко који професионални вајар може. Не мрзи ме да готово свакодневно потрошим коју литру горива да би мотором овде дошао и оценио да ли је шта интересантно за објектив камере. И готово увек се нешто нађе, само треба бити упоран, сналажљив, вредан и изабрати прави угао за фотографисање ових, често џиновских стабала, која су ко зна одакле “допливала“ довде, каже Миленко.
Тако су се у визури његове камере нашли најразличитији облици од дрвета које су створили таласи немирне реке.
- Тешко би тако нешто могао извајати, било који вајар. Ова стабла су од тврдог дрвета и много времена су се налазила у води, додаје.
Због дугог стајања и тврдоће нека стабла су се скоро потпуно угљенисала и могу послужити као одличан огрев. То појединци у Црној Бари, названи дринске дрвосече и користе. Очевидци причају да је потребно доста труда да се поједина стабла извуку из воде на обалу и припреме за обраду. Без жеље да им се име помиње у новинама овакве дрвосече кажу да је дрво изузетно тврдо и тестере се често тупе и кваре. С друге стране изузртно квалитетан и на овај начин добијен огрев привлачи многе.
Редак је пример мештанина Црне Баре, Миленка Илића који често извлачи ова стабла из реке, пере и припрема, а све у циљу фотографисања, како би сам рекао овековечавања за сва времена.
- Дрина је моја непресушна инспирација, а ова стабла дошла су само као добар додатак. Мислим да оно што ова река обликује, ретко који професионални вајар може. Не мрзи ме да готово свакодневно потрошим коју литру горива да би мотором овде дошао и оценио да ли је шта интересантно за објектив камере. И готово увек се нешто нађе, само треба бити упоран, сналажљив, вредан и изабрати прави угао за фотографисање ових, често џиновских стабала, која су ко зна одакле “допливала“ довде, каже Миленко.
Тако су се у визури његове камере нашли најразличитији облици од дрвета које су створили таласи немирне реке.
- Тешко би тако нешто могао извајати, било који вајар. Ова стабла су од тврдог дрвета и много времена су се налазила у води, додаје.
Због дугог стајања и тврдоће нека стабла су се скоро потпуно угљенисала и могу послужити као одличан огрев. То појединци у Црној Бари, названи дринске дрвосече и користе. Очевидци причају да је потребно доста труда да се поједина стабла извуку из воде на обалу и припреме за обраду. Без жеље да им се име помиње у новинама овакве дрвосече кажу да је дрво изузетно тврдо и тестере се често тупе и кваре. С друге стране изузртно квалитетан и на овај начин добијен огрев привлачи многе.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
