МАЧВАНСКА СВАДБА „НАТИНИХ“ ОСНОВАЦА ОДУШЕВИЛА СВЕ У ВЕЛИКОЈ САЛИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
МАЛИ ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ
Бака, дека, радозналост унучића, обичаји везани за мачванску свадбу, традиционалне ношње уз неизоставну игру и песму. Тако би описали угледни час изборног предмета „Народна традиција“ ученика ИИ3 и ИВ3 ОШ „Ната Јеличић“ под називом „Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго“. Заједно са учитељицама Радмилом Стојићевић и Весном Мијатовић, 26. априла, у препуној Великој сали Културног центра, приредили су несвакидашњу приредбу на којој би позавидели и много старији. Поред одличне глуме деца су пружила много више. А то више је лепота завичајних обичаја, породичних односа и чина који у животима свих, и младих и старих, представља најлепши тренутак.
- Потрудили смо се да испоштујемо све обичаје везане за некадашњу свадбу у Мачви. Деца, као и сви остали, имала су прилику да виде разлике и сличности, као и да уоче обичаје који су се и дан-данас задржали попут кићења сватова рузмарином који датира од давнина. Није било уопште лако доћи до веродостојних података. Зато бих желела да се, на материјалу за писање сценарија, захвалим директору Међуопштинског историјског архива Радомиру Петровићу, чика Славку који је написао књигу „Брак у Мачви“, а која нам је била основ за читаву ову причу. Такође и члановима КУД „Абрашевић“ који су били са нама на свим пробама, колегама, проф. ликовне културе Душану Јоцићу, вероучитељу и градској матичарки, родитељима који су нам помогли да ово реализујемо. Деца су се дивно дружила. Заједно смо уживали на пробама - изјавила је учитељица Весна Мијатовић.
Кроз причу испуњену догађајима из живота младих, од упознавања, зближавања, прошње, општинског и црквеног венчања, до свадбеног славља, присутне су водили брачни пар, бака и дека, и њихови унучићи.
- Било нам је лепо. Доста смо вежбали за представу. Научили смо много тога у вези некадашњих свадбених весеља. Нема неке велике разлике сем у народној ношњи. Било је доста људи и обичаја. Највише ми се свидело када млада баци јабуку па ко је ухвати он ће се те године оженити или удати. Данас се баца бидермајер - рекла је Лара Стојановић, ученица ИВ3, којој је припала улога баке.
Свадба за памћење, рекли би, што је потврдила и публика која је сваки наступ испратила бурним аплаузима.
- Потрудили смо се да испоштујемо све обичаје везане за некадашњу свадбу у Мачви. Деца, као и сви остали, имала су прилику да виде разлике и сличности, као и да уоче обичаје који су се и дан-данас задржали попут кићења сватова рузмарином који датира од давнина. Није било уопште лако доћи до веродостојних података. Зато бих желела да се, на материјалу за писање сценарија, захвалим директору Међуопштинског историјског архива Радомиру Петровићу, чика Славку који је написао књигу „Брак у Мачви“, а која нам је била основ за читаву ову причу. Такође и члановима КУД „Абрашевић“ који су били са нама на свим пробама, колегама, проф. ликовне културе Душану Јоцићу, вероучитељу и градској матичарки, родитељима који су нам помогли да ово реализујемо. Деца су се дивно дружила. Заједно смо уживали на пробама - изјавила је учитељица Весна Мијатовић.
Кроз причу испуњену догађајима из живота младих, од упознавања, зближавања, прошње, општинског и црквеног венчања, до свадбеног славља, присутне су водили брачни пар, бака и дека, и њихови унучићи.
- Било нам је лепо. Доста смо вежбали за представу. Научили смо много тога у вези некадашњих свадбених весеља. Нема неке велике разлике сем у народној ношњи. Било је доста људи и обичаја. Највише ми се свидело када млада баци јабуку па ко је ухвати он ће се те године оженити или удати. Данас се баца бидермајер - рекла је Лара Стојановић, ученица ИВ3, којој је припала улога баке.
Свадба за памћење, рекли би, што је потврдила и публика која је сваки наступ испратила бурним аплаузима.
О. Г.
Најновији број
25. април 2024.
