АЛО ШАБАЦ
Како сам постао Шабачки зет
Изборна ноћ је увелико трајала, седео сам у свеопштој гунгули испред студија Телевизије Н1 на београдском Кошутњаку, около су се мотали аналитичари, организатори, шминкерке, новинари, камермани, кафе куварице, разносачи пица за изгладнелу екипу, сви редом су лицитирали напредњачким процентима, Цесидовим гафовима, опозиционим цензусом и сличним тричаријама - а ја сам у неком ћошку рачунао: ко је победио у Шапцу!
И са другаром Нешом био на врућој телефонској линији Кошутњак ““ Шабац. Неша је обрачунавао проценте боље од Цесида, и то из главе, објашањавао ми је чак и ко улази у шабачку коалицију већ од следеће среде, те сам му одао признање да је шабачки Дејан Вук Станковић. Све зна!
-Колега, јес“™ ти из Шапца кад си толико уватио за Шабац? Ко да си пошандрцао, да не кажем пошапдрцао - укорио ме колега аналитичар испред студија Н1, тоном познатијим као: “Кога уопште боли уво ко је победио у Шапцу?“
-Ма нисам из Шапца, блиски члан фамилије ми је Шапчанка! - одговорио сам му правдајући сопствену опседнутост шабачким изборним резултатима.
-Стварно! Оданде си одакле ти је жена ““ нашалио се колега политички аналитичар, мислећи на моју жену.
Која, узгред буди речено, уопште није из Шапца.
-Мој бицикл је из Шапца! Само је бицикл женског пола ““ рекао сам малкице запањеном колеги политичком аналитичару.
-Бицикл ти је из Шапца!? Добро, исправљам се: оданде си одакле ти је бицикл - рекао је он.
Има истине у околности да ми је Шабац нагло постао драг када ми је курирска служба пре неку годину допремила лепи плави бицикл марке “мерида“ на београдску адресу. Нисам умео да заврнем педалу, звао сам продавца из Шапца, он ми је љубазно објаснио све недоумице, распитивао се још двапут да ли је све у реду, и тако сам неочекивано постао шабачки зет. Мада сам истовремено и мионички зет.
Жени је одмах било сумњиво што сам бицикл три месеца држао у спаваћој соби поред кревета, чак је приметила да устајем ноћу и разговарам са бициклом шабачким дијалектом, чега се, истина, уопште не сећам.
-Ја разговарао са бициклом! Па нисам луд ““ правио сам се пред супругом да нисам луд. Мада је она одавно убеђена у супротно.
Убрзо сам на скоро свака два месеца био у Шапцу, ваљда се држећи парафразе оне старе пошалице: “Дођите у Шабац, ваш бицикл је већ ту“.
Најпре сам имао промоцију књиге у клубу Шабачког позоришта, која је на први поглед била веома посећена, али сам тек касније схватио да су просек извадили случајни посетиоци тог кафеа којима је касно било да побегну када смо ми почели да причамо о том “зборнику“ бајатих сабраних колумни.
После сам са Кесићем имао трибину у сали позоришта. Тада је већ било боље. Дошло је 350 људи. Један је дошао због мене, а 349 људи због Кесића. После смо били на Чивијади, па на винаријади, и све се некако на крају наместило: Вучић је победио скоро свуда, осим на Старом граду, где станујем, на Врачару, где радим и у Шапцу, где ми је тазбина.
И где наврнем кад год ме позову. А нарочито кад год ме не позову.
Следећи пут долазим бициклом.
И са другаром Нешом био на врућој телефонској линији Кошутњак ““ Шабац. Неша је обрачунавао проценте боље од Цесида, и то из главе, објашањавао ми је чак и ко улази у шабачку коалицију већ од следеће среде, те сам му одао признање да је шабачки Дејан Вук Станковић. Све зна!
-Колега, јес“™ ти из Шапца кад си толико уватио за Шабац? Ко да си пошандрцао, да не кажем пошапдрцао - укорио ме колега аналитичар испред студија Н1, тоном познатијим као: “Кога уопште боли уво ко је победио у Шапцу?“
-Ма нисам из Шапца, блиски члан фамилије ми је Шапчанка! - одговорио сам му правдајући сопствену опседнутост шабачким изборним резултатима.
-Стварно! Оданде си одакле ти је жена ““ нашалио се колега политички аналитичар, мислећи на моју жену.
Која, узгред буди речено, уопште није из Шапца.
-Мој бицикл је из Шапца! Само је бицикл женског пола ““ рекао сам малкице запањеном колеги политичком аналитичару.
-Бицикл ти је из Шапца!? Добро, исправљам се: оданде си одакле ти је бицикл - рекао је он.
Има истине у околности да ми је Шабац нагло постао драг када ми је курирска служба пре неку годину допремила лепи плави бицикл марке “мерида“ на београдску адресу. Нисам умео да заврнем педалу, звао сам продавца из Шапца, он ми је љубазно објаснио све недоумице, распитивао се још двапут да ли је све у реду, и тако сам неочекивано постао шабачки зет. Мада сам истовремено и мионички зет.
Жени је одмах било сумњиво што сам бицикл три месеца држао у спаваћој соби поред кревета, чак је приметила да устајем ноћу и разговарам са бициклом шабачким дијалектом, чега се, истина, уопште не сећам.
-Ја разговарао са бициклом! Па нисам луд ““ правио сам се пред супругом да нисам луд. Мада је она одавно убеђена у супротно.
Убрзо сам на скоро свака два месеца био у Шапцу, ваљда се држећи парафразе оне старе пошалице: “Дођите у Шабац, ваш бицикл је већ ту“.
Најпре сам имао промоцију књиге у клубу Шабачког позоришта, која је на први поглед била веома посећена, али сам тек касније схватио да су просек извадили случајни посетиоци тог кафеа којима је касно било да побегну када смо ми почели да причамо о том “зборнику“ бајатих сабраних колумни.
После сам са Кесићем имао трибину у сали позоришта. Тада је већ било боље. Дошло је 350 људи. Један је дошао због мене, а 349 људи због Кесића. После смо били на Чивијади, па на винаријади, и све се некако на крају наместило: Вучић је победио скоро свуда, осим на Старом граду, где станујем, на Врачару, где радим и у Шапцу, где ми је тазбина.
И где наврнем кад год ме позову. А нарочито кад год ме не позову.
Следећи пут долазим бициклом.
Дража Петровић
Најновији број
25. април 2024.
