ШАБАЦ ДОМАЋИН СВЕТСКИМ МАЛИНАРИМА

Шабац је био домаћин Десете светске конференције произвођача и прерађивача малине. На скупу је учествовало више од 250 прерађивача и произвођача малине из 17 земаља света који су представили своја знања, трендове и искуства у узгајању малина.
Отварању конференције у Хотелу „Слобода“ присуствовао је Душан Костадиновић, заменик градоначелника Шапца, који је задовољан због организације оваквог скупа, јер Шабац има све предуслове да постане центар југоисточне Европе за трговину свежим воћем и поврћем.
- Шабац је добро место за инвестиције и поуздан партнер свима који желе да раде и зараде. Један од начина на који Град подстиче прехрамбено-пољопривредну производњу је одлука да пољопривредни произвођачи плате 50 одсто нижу цену приликом куповине грађевинског земљишта. Такође, Град тежи да развије трговину свежим воћем и поврћем, а први корак ка том циљу је изградња нове кванташке пијаце. Циљ је да агротрговина за читав регион буде скоцентрисана на једном месту, а мотив да пољопривредници дуплирају зараду од посла којим се баве, додао је Душан Костадиновић, заменик градоначелника Шапца.
Србија, као највећи произвођач и извозник малине у свету на годишњем нивоу произведе од 80.000 до 110.000 тона малине и то воће извози замрзнуто или прерађено за концентрат и сокове.
Прошле године Србија је само од малине зарадила 260 милиона евра, што је доводи у позицију највећег извозника малине у Европску унију, од чега око 70 одсто реализују чланице Пословног удружења хладњачара Србије, кажу организатори Десете светске конференције произвођача и прерађивача малине.
Седамдесет хиљада малинара у Србији, прошле године произвело је око стотину десет хиљада тона овог воћа. Више од било које друге земље у свету. Већина рода, замрзнутог или прерађеног продата је на страном тржишту.
Уз бољу међусобну сарадњу, производња би кажу малинари, могла да буде и лакша и већа. Љубан Грујичић из Ужица је прошле године имао засад од 35 ари.
- Принос око 280 килограма по ару, што значи да је укупно убрано десет тона малина. Сматрамо такав род солидном производњом, мада верујемо да може ту много још да се уради ““ истиче Грујичић.
Његов колега Драган Марјановић из Ариља инсистира на тома да треба слушати и науку.
- Управо због тога су овакви скупови вредни. Треба нормално радити, али и науку слушати. А малина ми много значи, то ми је основ. Радим у предузећу, али од производње малине може да се живи. Много се ради, и цела породица је ангажована ““ истиче Марјановић.
У шабачком крају, малина се гаји на више од хиљаду хектара. Један од оних који се бави малинама је и Александар Јаковљевић из Јевремовца који каже да се производња све више развија.
- У нашем крају је прилично заступљена производња малине. Све више се шири та производња и људи се едукују да произведу што здравију и што бољу малину, што здравију храну. Овакав скуп је од огромног значаја за све нас који смо у овом послу ““ закључио је Јаковљевић.
Гости из иностранства имали су прилику да посете плантаже и хладњаче малина у Шапцу, Липолисту, Коцељеви, Крупњу и тако упознају домаће малинарство.
Организатор ове тродневне манифестације је Пословно удружење хладњачара Србије и Светска организација произвођача и прерађивача малине.
Гост из Аустралије
Великом скупу у Шапцу присуствовали су и гости из иностранства. Један од њих, Рајан Бригвел, стигао је чак из Аустралије.
- Наравно да можемо нешто ново да научимо и да применимо и у нашој земљи. Овај догађај, такође, служи да разменимо искуства, и наравно да можемо научити нешто ново ““ каже Бригвел из Аустралије.