ПОВОДОМ 96. ГОДИШЊИЦЕ БИТКЕ НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ
ТУГА И ПОНОС СПОМЕНИКА
Између 22. и 27. септембра 1914. године на планинском вису Јагодње, званом Мачков камен, изнад Крупња, Шеста армија српске војске водила је тешку битку са аустроугарским трупама које су, и поред претходног пораза у бици на Церу, по сваку цене желеле да, преко Дрине, продру у Србију. Битка на Мачковом камену, у историји ратовања, позната је и као битка у којој је страдало највише командног кадра једне, у овом случају српске, војске. Усамљени гранитни споменик српским ратницима чува успомену на њихово јунаштво и знам&#
Монументални гранитни споменик српским јунацима на Мачковом камену, у шумарку пространог платоа на вису Јагодње, иако нарушен зубом времена, планинским ветровима, оштрим зимама и врелим летима, достојанствено опстаје у самоћи рађевске планине изнад Крупња, са једне, и Дринске долине, са друге стране. Поносно чува камени обелиск, у гробници под собом, стотине и стотине српских војника, погинулих за одбрану и слободу Србије у позно лето и рану јесен 1914. године. Међу њима је много старешинског кадра, официра и подофицира војске Краљевине Србије. Историчари сматрају да је, сразмерно броју учесника у тешком и крвавом боју на Мачковом камену, страдало највише официра у историји светског ратовања. Било је то, кажу српски родољуби, али и познаваоци историје, време када су наредници и капетани заједно, ови други са исуканим сабљама, наређивали својим, под шајкачама повијеним, војницима: “За мном, јунаци!“
Најновији број
25. април 2024.
