ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА МАТУРЕ

Били смо прва генерација ученика Педагошке академије у Шапцу, која је почела са радом 1972. године. Прошле суботе смо се окупили да бисмо прославили 40 година матуре, јер смо 1976. године завршили своје средњошколско образовање и наставили студирање на вишим школама и факултетима.
До сада смо се окупљали сваких пет година, а сусретали смо се у некадашњој школи. Сада посебну пажњу свих нас привукао је Милутин Голевић, наш бивши професор српскога језика и књижевности, који је тада, после две године рада, по политичкој линији протеран, јер није био истомишљеник тадашње власти. Успомене на њега још увек не бледе, а заједничка слика их је још више појачала.
Шетња ходницима и учионицама нас је подсетила на најлепше дане у животу сваке особе. У школским клупама смо причали о догодовштинама из тог времена, а говорили смо и о садашњим животима. Сада смо чули за неке љубави и симпатије из тих дана, али за које нисмо тада знали. Само једна је потврђена браком наших другара Снеже и Здравка, а већина нас закључује да је то доживотно. Када смо се присећали доживљаја са часова, чули смо причу да су ученици добијали јединице за шапутање на часовима, када неко одговара. Већина нас је наводила те тренутке и поменула професоре. Пошто је једна другарица дуже време то слушала и ћутала, Силвија ју је питала: „А, зашто ти никада ниси добила јединицу за шапутање?“ Мудро је одговорила: „Никада нисам шапутала, јер ништа нисам ни знала.“
Време и године, које су брзо прошле, посебно су нас дирнуле када смо још једном видели позивницу за матурско вече 22. маја 1976. године у хотелу Југославија у Београду, где су нас забављали Звонко Богдан, Цуне Гојковић, Лео Мартин и оркестар “Златне струне“.
Да нам успомене и сећања не оду у заборав, дружење смо наставили увече у ресторану „Камила“ уз оркестар Шабачки дукати и музику из младости и почетка старости...